U četvrtak, 28. septembra, u
Francuskom institutu u Beogradu, gostovao je Erik Vijar, pisac čija je dela Dnevni red, Rat siromašnih i Častan izlaz
objavila Akademska knjiga, u prevodu Melite Logo-Milutinović.
Nakon razgovora, dobitnik
Gonkurove nagrade potpisivao je knjige i odgovarao čitaocima na pitanja vezana
za još uvek ključno mesto njegove poetike: odnos dokumenta i fikcije.
Opisujući u Dnevnom redu sastanak dvadeset četiri nemačka industrijalca sa
Hitlerom pred izbore 1933, pripovedajući u Ratu
siromašnih o Tomasu Minceru koji se dvadesetih godina 16. veka obratio
siromašnom čoveku, digao ustanak i poveo Seljački rat, ili birajući za temu
hronike Častan izlaz francusko
ratovanje u Indokini – on je u svojim pripovestima načinio neobičnu ravnotežu
između onoga što se zaista dogodilo i načina na koje je sve opisao.
„Nema istorije bez kompozicije,
nema nauke bez pripovedanja. Umetnost opisivanja, sâm stil predstavlja umeće
povezivanja. Znanje se konstruiše poput romana. U tom smislu, istorija i
književnost su veoma bliske, jer u krajnjoj liniji svaka je istina vezana za
raspored činjenica. Sva umetnost i nauka predstavljaju nekakav sažetak,
sintezu. Stoga književnost nastoji da se otarasi veštačkih formi; tražimo način
da stvarnost predstavimo na sugestivniji i istinitiji način“, rekao je Erik
Vijar u prvom od tri intervjua za NIN (brojevi: 3650, 3671, 3780).
„Grobnica za Borisa Davidoviča dala nam je pouku o istoriji 20.
veka, književnost stvara znanje. Način na koji Danilo Kiš uvodi dokumente u
knjigu daje joj izvestan parodični aspekt, iz kojeg proizlazi nekakva ledena
objektivnost koja nam rasvetljava mehanizme represije. Tekstom zauzima određeni
stav, a njegova maštovitost pre svega ima zadatak da ilustruje politički
delirijum – temu ove knjige.“
Pokazao je čak dve stare razglednice koje je poneo sa sobom.
Bez obzira na to što je na jednoj bila fotografija odsečenih glava Vijetnamaca,
službenici kolonijalne vlasti i vojnici ispisali su na poleđini najnežnije
poruke svojima kod kuće.
(NIN, 5. oktobar 2023)