Gonkura je napokon dobio roman (u
užem smislu reči) – prokomentarisao je pisac i prevodilac Bojan Savić Ostojić
nakon što je iz restorana Druan stigla vest da je Akademija ove godine
nagradila Paziti na nju književnika
Žan-Batista Andree. „Reklo bi se da je ovim izborom zadat udarac talasu
autofikcije koja ne posustaje.“
Ne skriva da su njegovi favoriti
bili Silven Pridom sa naslovom Dečak u
taksiju, inspirisan porodičnim tajnama i Frank Kurtes sa Radnom snagom, u kojoj piše o tome kako
je, poželevši da postane pisac, bio primoran da se zaposli kao fizikalac da bi
preživeo.
Žan-Batist Andrea, na šest
stotina strana, prati ljubavnu priču siromašnog vajara Mima i bogate Viole i
smešten je u Italiju s početka veka, pred dolazak fašizma.
Andrea je, po sopstvenom
priznanju, napisao „popularni roman kakav bi sam želeo da pročita“. U razgovoru
za France Inter izjavio je da spada u one prozaiste što veruju da je velika,
jednostavna i linearna priča i dalje moguća kao slovo na papiru i da je
nepravedno što se u našoj epohi najdirektnije pripovedanje uglavnom poverava
filmovima i serijama.
Među finalistima nalazili su se i
Gaspar Kenig sa satirično-ekološkim delom Humus,
Erik Renar sa knjigom Sara, Suzana i pisac, u čijem je središtu problematična
bračna ljubav, s tim da se najviše govorilo o romanu Jadni tigar spisateljice Než Sino.
„U ovom autobiografsko-ispovednom
tekstu autorka govori o silovanju koje je tokom detinjstva trpela od svog
očuha, problematizujući i književna ostvarenja koja su se dotad doticala teme
zloupotrebe ili incesta. Međutim, kako je Triste
Tigre već nagrađen 6. novembra priznanjem Femina, u skladu s nepisanim
pravilom o neponavljanju laureata, Gonkur ga je zaobišao. S tim da ni Andrei
nije bilo lako da ga dobije: nagrada mu je dodeljena nakon četrnaest većanja, i
to samo zato što je predsednik Akademije Gonkur iskoristio svoje pravo da
predsednički glas računa duplo“, ističe Bojan Savić Ostojić.
(NIN, 23. novembar 2023)