Da li Juna Fosea možete da čitate na plaži? Da. Ako je hladno i pada kiša – rekao je Radoš Kosović, prevodilac knausgorovskog zamaha. Pre nego što su na NORD festu, održanom od 22. do 24. novembra u Narodnoj biblioteci i u Krokodilovom centru, svoje delo predstavili ovogodišnji gosti, švedski pisac Patrik Lundberg i danski autor Morten Pape – Kosović je razgovarao sa Dejanom Matićem, urednikom Trećeg trga, o prva dva objavljena toma Septologije aktuelnog norveškog nobelovca.

Istakao je da jasno vidimo njegove uzore. „Najviše Tomasa Bernharda, ali i Beketa, na novi način. Ne kopira, već ide dalje.“ Misli da se na prvi pogled može učiniti da se radi o prilično staromodnom piscu. „Modernizam, postmodernizam, tihi prelaz. Nikako klasična proza. Čini se da je Fose ono što bi bila moderna da nije stala, nego nastavila.“

Smatra da se brojne ideje, razmišljanja, teme, odlike stila – ulivaju nalik reci u Septologiju (izdavači: Treći Trg i Srebrno drvo) i da ona zaokružuje veliki započeti proces. Sedmoknjižje raspoređeno u tri toma, u jednom romanu, gde svaki deo možete da čitate zasebno... „Savršena sfera koju okrećete i njenu glatku površinu gledate sa svih strana.“ Nije reč o autofikciji, ali prepoznajemo delove piščevog života. Razmišlja, sav je u sećanjima...

„Prva zagonetka ovog romana jeste koliko ima Aslea“, pita se Radoš Kosović. Da li je to isti čovek koji razmišlja o drugoj verziji svog života, i ukoliko jeste, koji je onda stvaran... „Da Septologiju odneste na sudsko veštačenje, bilo bi jasno ko je ko. Opet ostaje zagonetka! Postoji motiv posmatranja sebe i prošlosti. Paradoks predstavlja ključnu reč, prirodno mora biti istinita i jedna stvar i njena suprotnost. Sve je ovo način da čitaoca odvede izvan jezika, u tišinu.“

Fose sopstveni stil naziva mističnim realizmom; ne klasičnim ili magijskim.

Prevodilac čitaocu poručuje da ga ne uplaši složenost knjige. „Ona se vrlo lako čita.“

Na plaži?

Zrna peska su velik motiv u toj prozi.

(NIN, 7. decembar 2023)