Kralj
horora objavio je više od šezdeset romana i prodao ih u preko 350
miliona primeraka, a sve je počelo pre pedeset godina sa Keri
– tako ovih dana najčešće počinju vesti vezane za kingovski
jubilej. Želeći da se pridružimo čestitkama, podvlačimo nekoliko
redova iz knjige Stivena Kinga O
pisanju
(izdavač: Vulkan, prevod: Vladan Stojanović), živopisne
memoaristike o nastanku dela koja su krcata mrtvima.
Kada
mu se otvorio rukopis Keri
– saznajemo – dobio je posao profesora engleskog u Hempdenu, a
pre toga je „dirinčio“ u vešeraju. Živeli su u prikolici.
Zamalo dotakavši očaj „što se tiče spisateljske karijere“,
shvatio je da u tom usamljeničkom poslu ima ogromnu podršku supruge
Tabi.
Ključni tren za nastanak
storije – preskočimo li godinu rada na poslu školskog domara i
otkriće ženske svlačionice s tuševima – jeste tren spajanja
dve ideje: adolescentske okrutnosti i telekineze.
„Pisanje
mi je uvek najbolje išlo kad je bilo intimno, seksi, kao trljanje
kože o kožu. Rad na Keri
ličio je na nošenje ronilačkog odela koje nisam mogao da skinem.“
Bunario je po đačkim
sećanjima i Tabi mu je mnogo pomogla. „Njen prvi doprinos bio je
podatak da automati sa ulošcima i tamponima u srednjim školama
obično ne rade na novčiće.“
Predujam?
2.500 dolara. Prava za objavljivanje Keri
u mekom povezu? Četiri stotine hiljada dolara!
„Dedica
je, kad sam bio mali, govorio majci: Zašto ne ućutkaš tog klinca,
Rut? Prospe svu utrobu čim otvori usta.“
To je – priznaje – bila
istina, međutim, tog dana, pošto je čuo cifru, nije uspevao da
progovori u slušalicu.
(Radar, 25. april 2024)