Intervju: Dule Nedeljković, autor romana “Afrika”

Sa Rožeom Milom na male golove

Nakon knjige “Ponedeljak” koja je objavljena prošle godine u izdavačkoj kući VBZ, Dule Nedeljković (Beograd, 1964) - voditelj kultne radio emisije “Ritam srca” na Studiju B, jedan od rodonačelnika komercijalnog Jutarnjeg programa radija B92, bivši stjuart i zvezda blogerske scene – objavio je novi roman “Afrika”. To je zabavna priča o neobičnoj avionskoj posadi koja kruži Afrikom u starom dobrom Boingom 727, doživljavajući raznorazne avanture. “Posmatrao je svoje lice u ogledalu dok je na obraze nanosio penu za brijanje”, piše Dule Nedeljković na početku poglavlja “Maj nejm iz Bond, Džejms Din”, upoznajući nas sa glavnim junakom. “Dve-tri plastične operacije dovele bi ga do savršenstva. Ovako se sve više likom približavao Kitu Ričardsu iz Stonsa. U stvari, on je materijalizovani rolingstoun. Pije kao Ron Vud. Drogira se kao Kit. Kara kao Džeger. Čak je i pritajeni tigar, kao Vots. Maj nejm iz Bond, Džejms Din, nasmejao se sam sebi…”

Yellowcab: Dule, glavni junaci tvoje knjige „Afrika“ čine pomalo uvrnutu avionsku posadu  koju je spojila potraga za poslom. Letači su se našli u ne baš bezbednom delu Afrike...

Dule Nedeljković: Afrika je u ovo naše vreme postala poslednje utočište raznoraznih promašenih likova. Zapadni deo Afrike je privlačan zbog svoje specifičnosti i vrlo liberalnog crnog tržišta koje pruža šansu za laku zaradu svim ljudima lišenih morala. Radnja romana započinje u Dakaru, ali je priča uglavnom stacionirana diljem obale zapadne Afrike, geografski poznatijem pod imenom Zaliv Robova. Uglavnom su iz tih zemalja ekspedovani etnici ka Americi, što to podneblje čini samo po sebi veoma tragičnim. Kada se u takvo podneblje smeste junaci romana to samo po sebi vozi priču. U Africi je  sve intezivnije. Sva čula su stopostotno u funkciji i često se prelazi granica koju bi svako normalan nazvao-normalnom.

A tu je i stari dobri Boing 727…

Boing 727, svojevremeno ponos mnogih komercijalnih kompanija, brutalno je proteran iz Evrope novouspostavljenim zakonima EU o civilnoj avijaciji, i te moćne mašine su našle svoje utočište u Africi gde leti “sve što ima krila”. Takvom letelicom moji junaci kruže Afrikom u potrazi za novcem, zabavom, spasenjem sopstvenih života. Uz put spasavaju sve osim sebe, ali to je već i previše informacija. Treba nešto ostaviti čitaocima i neotkriveno.

U romanu postoji trilerski zaplet i kratka ljubavna priča... Ipak, da li bi se složio da je knjiga u najvećem delu jedan lični i šaljivi digest bedeker kroz Afriku?

Slažem se potpuno da je šaljiv osvrt, ali obojen u crno. Kada je glava u torbi čovek se najlakše brani humorom. Kao što se domovina brani lepotom. Afrika je čudesna teritorija. Tamo čovek jednostavno mora da prihvati pravila igre pa čak, recimo, i da spava na plaži u Lagosu, pošto je tako bezbednije provesti noć nego u hotelskoj sobi. To je meni lično jedna od najluđih situacija koje sam doživeo. Ceo osmo-milionski grad se u sumrak seli iz svojih domova na obalu okeana radi sopstvene bezbednosti. Ludilo!

Bio si stjuart u JAT-u, tvoj glavni junak se zove Dule, a ljubavna priča je vezana za devojku Bo. Nemoguće je izbeći pitanje u kojoj je meri cela priča autobiografska…

Cela priča je “teritorijalno autobiografska”, ljubavno autentična, situaciono malo obojena. Samo zato ovo nije segment iz autobiografije, nego roman. Ja sam nakupio skoro godinu dana letenja po zapadnoj Africi dok sam bio stjuart u JAT-u, pošto je za vreme sankcija JAT iznajmljivao posade s avionima Afričkim avio kompanijama. Sve što je napisano, moje oči su videle.  

Tvoja „Afrika“ je puna komaraca, insekata, hašiša, žena i vakcina protiv tropskih bolesti. Šta je to što te je privuklo Africi – toliko da si o njoj napisao roman?

Sve to što si pobrojao diže adrenalin. Nesvakidašnji doživljaj je provoditi vreme u takvom podneblju gde bi sve bilo apsolutno zabranjeno po teoriji o političkoj korektnosti. Biti u Africi je kao skok padobranom ili sex za jednu noć bez kondoma. Intezivno i primamljivo sa srcem u grlu.

Moram da ti  kažem da je kamerunski fudbaler Rože Mila bio heroj mog detinjstva (plesao sam poput zmije oko korner zastavice, uvijajući se kao Mila, uvek kada bih postigao gol na seoskom stadionu). Ni ti nisi zaboravio slavnog fudbalera u priči o Africi, kao ni neke druge igrače…

Ja sam stvarno igrao fudbal na male goliće s Rožeom Milom. Taj deo knjige je potpuno autentičan i istinit. Drago mi je da jedna takva legenda ima zapaženu epizodu u mom romanu. Verovatno ga ne bih ubacio u roman da se to nije odigralo. Toliko maštovit nisam. 

Mića Vujičić