Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Vojvodine i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine govori za Feral o predstojećim izborima u Srbiji i objašnjava zašto treba staviti tačku na pljačku Vojvodine

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš najmlađi je predsednik vojvođanskog parlamenta u njegovoj istoriji. Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, diplomirani ekonomista po zvanju, rođen 1974. godine u Zrenjaninu - od oktobra 2004. predsedavao je pokrajinskom skupštinom, a u martu ove godine održao poslednju sednicu odlazećeg saziva jer su za 11. maj raspisani republički i pokrajinski izbori u Srbiji.

Gospodine Kostreš, Liga socijaldemokrata Vojvodine kao regionalna stranka na republičke izbore izlazi u koaliciji sa Demokratskom strankom Borisa Tadića, a na pokrajinskom nivou je na zajedničkoj listi sa vojvođanksim strankama. Dve koalicije?

Iako se na prvi pogled čini komplikovanom, situacija je vrlo jednostavna. Imamo tri nivoa vlasti i na sva tri nivoa mi moramo da damo odgovor. Prvi odgovor dajemo na republičkom nivou. Moramo da odlučimo kakvu Srbiju želimo. Da li želimo Srbiju u Evropi, da li želimo Srbiju koja se integriše sa ostatkom sveta, Srbiju koja je uređena država, Srbiju bez granica, ili želimo da se vratimo u devedesete, u izolaciju, u sankcije, restrikcije, nestašice, hiperinflaciju, dakle u sve ono što je krasilo vladavinu Socijalističke partije Srbije i Srpske radiklane stranke. Zbog toga se Liga socijaldemokrata Vojvodine i koalicija „Zajedno za Vojvodinu“ na republičkom nivou priključila listi Borisa Tadića „Za evropsku Srbiju“. To je jedina lista koja može da garantuje Srbiji evropsku budućnost. To je nešto oko čega smo se dogovorili. Imamo puno razlika, recimo u pogledu autonomije Vojvodine ili u pogledu nekih drugih pitanja, ali kada govorimo o evropskoj budućnosti Srbije onda jednostavno nemamo pravo da drugačije mislimo. 

Vojvođanski izbori su uvek u senci republičkih. U Vojvodini niste na listi čiji je nosialc Boris Tadić?

Kada govorimo o izborima na vojvođanskom novou, o pokrajinskim izborima, treba reći da tu imamo dve demokratske opcije. Imamo liste „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić“ i „Zajedno za Vojvodinu – Nenad Čanak“. Mi se slažemo u mnogim stvarima: evropska budućnost Srbije, multietnička, multikonfensionalna i višejezička Vojvodina u kojoj će se dobro živeti. Postoje i stvari oko kojih se ne slažemo, pre svega pitanje vojvođanske imovine. Mi mislimo da Vojvođani moraju da upravljaju vojvođanskom imovinom, a ne da se njome upravlja iz Beograda. Takođe smatramo da Vojvodina mora imati veću autonomiju nego što je to sada slučaj. Zbog toga su formirane ove dve liste. „Zajedno za Vojvodinu“ čine sve autohtone vojvođanske stranke, stranke koje nemaju gazdu u Beogradu.

Često pominjete stranke koje imaju gazdu u Beogradu. Šta to znači?

Nemojte pogrešno da me razumete. Ja neću da kažem da neko ko je pripadnik političke partije koja ima centralu u Beogradu manje voli Vojvodinu od mene. Ali, ipak odluka koja se donosi u Beogradu donosi se za celu Srbiju. S jedne strane imate dva miliona građana Vojvodine, s druge strane šest miliona građana Srbije i grada Beograda. Političke partije uvek gledaju da pre izađu u susret grupi od šest miliona građana nego grupi ova dva. Zbog toga dva miliona građana Vojvodine moraju da imaju jednu autohtonu političku partiju, političku grupaciju koja će bez ikakvih problema zastupati njihove interese. Nakon izbora ove dve demokratske liste formiraće koaliciju, ali od toga koja lista bude jača zavisiće gde će se odlučivati o sudbini Vojvodine. Da li u Beogradu ili u Vojvodini...  

Predizborni slogan vaše stranke koji poručuje da „Vojvodina nije krava muzara“  izvavao je veliku pažnju javnosti.

U ovoj kampanji koristili smo dva slogana: „Vojvodina nije krava muzara“ i „Tačku na pljačku“. Ovaj drugi slogan koristili smo 1996. godine, a slogan „Vojvodina nije krava muzara“ nastao je početkom dvadesetog veka u Vojvodini, tačnije nakon formiranja Kraljevine Jugoslavije, kada je grupa vojvođanskih intelektualaca došlo do istog zaključka do koga smo i mi došli - do zaključka da Vojvodina služi samo da bi bila ekonomski eksploatisana, kao i do činjenice da se mnogo više novca iz Vojvodine iznosi nego što se u nju unosi. Šaljemo Vojvođanima jasnu poruku: Ljudi, mi dovoljno radimo, mi puno stvaramo, ali moramo da naučimo da taj novac sačuvamo u Vojvodini. Postoji jedna dobra izreka koja kaže da ni najbolji domaćin ne može da proizvede onoliko koliko najprosečniji lopov može da ukrade. Možda naše parole zaista jesu pomalo grube, drugačije od parola koje šalju druge političke partije, ali mislimo da je krajnje vreme da počnemo da mislimo o sebi. To nije sebično! Ako želimo da živimo dobro zato što puno radimo, onda zbog toga ne treba da se izvinjavamo drugima.

Tražite da se stavi tačka na pljačku. O kakvoj pljački Vojvodine je ovde reč?

Vojvodina čini dvadset pet posto teritorije Srbije, dvadeset sedam posto stanovništva, a naš život još uvek zavisi od pitanja: da li je godina bila rodna ili nije. Vojvodina učestvuje u bruto nacionalnom dohotku - između trideset pet i pedeset pet posto. Kako je onda moguće da su danas plate i penzije u Vojvodini manje od plata i penzija u centralnoj Srbiji? Tek svaki šesti dinar koji se zaradi u Vojvodini bude vraćen. Gde je tu logika, šta se dogodi sa onih pet? Zašto se taj novac ne da Vojvodini na raspolaganje? Bruto nacionalni dohodak Vojvodine i bruto nacionalni dohodak Slovenije 1988. godine bio je jednak, a danas je nacionalni dohodak Slovenije dvanaest puta veći od vojvođanskog. Kako su te stvari moguće? To su pitanja o kojima moramo da razgovaramo. Vraćanje vojvođanske imovine, vraćanje mogućnosti da se u Vojvodini odlučuje o Vojvodini.

Sredinom marta održana je poslednja sednica Skupštine Vojvodine u ovom sazivu. Najavljivali ste rapravu o Naftnoj industriji Srbije, ali do toga nije došlo?

Hteo sam da kao poslednju tačku dnevnog reda - na toj poslednjoj sednici odlazećeg sastava vojvođinske skupštine - pokrenem pitanje vojvođanske imovine, prvenstveno Naftne industrije Srbije i Železnica. To su dva javna preduzeća koja su vojvađanska, ali tako da Vojvodina nema nikakvog uticaja na njih. Naftna industrije Srbije je drugo ime za Naftagas – Naftagas koji je vojvođanska firma i koji mora da pripadne Vojvodini, iz prostog razloga što se sva nalazišta nafte nalaze se na teritoriji pokrajine, baš kao i sva izvorišta gasa, obe rafinerije, imovina... Zbog toga je apsolutno nedopustivo da se Naftna industrije Srbije proda, a da se o tome ne pitaju Vojvođani. Ne sme da se proda za tako nisku cenu! Vrednost izvučene nafte i gasa tokom 2007. godine bila je preko 400 miliona evra – dakle, tih 400 miliona evra za koliko se Naftna industrije Srbije sada prodaje. Vlada republike Srbije želi da proda Naftnu industriju za nešto što se tokom samo jedne godine izvuče iz vojvođanskog zemljišta. Pa, Robne kuće Beograd, koje su deset godina bile u stečaju, prodate su za 360 miliona evra! Niko nije protiv toga da Naftna industrija bude privatizovana ako je to državna strategija, baš kao što niko nije protiv toga da je možda baš neka ruska kompanija kupi ukoliko najviše plati. Ali mi smo protiv toga da se proda za tako male pare i da se Vojvodina tim povodom ništa ne pita. Vojvodina ima pravo da upravlja svojom imovinom. Kvalitet našeg života zavisi od toga da li upravljamo našom imovinom ili ne.

U oktobru 2004. godine, kada ste preuzeli funkciju predsednika Skupštine Vojvodine, izjavili ste da je vaš najvažniji zadatak vraćanje ustavnog položaja Vojovodine. Ovih dana zavrašava se vaš mandat, da li ste ostvarili ono što ste želeli?

Postavio sam taj zadatak, ali ga, nažalost, nisam završio do kraja. Ne osećam se lično odgovornim što do toga nije došlo, ali to smatram jednim od neuspeha. Vidite, mi smo došli u situaciju da je Vojvodina zahtevala kroz platformu Izvršnog veća da se Vojvodini vrati zakodavna, izvršna, sudska vlast, kao i izvori, prihodi i imovina. To je donelo Izvršno veće Vojvodine i za to su glasale sve partije vladajuće koalicije u Vojvodini, čak i neke opozicione stranke. Ali, onda smo došli u situaciju da dva dana pred izbore, iz Beograda stigne direktiva da se od toga odustane, pa su moji koalicioni partneri od toga odustali. Ja sam tada izašao i pozvao građane Vojvodine na bojkot ustavnog referenduma i rekao sam da taj ustav nije dobar za Vojvodinu. Vojvođani su bojkotovali taj ustav, naravno, ne zato što sam ih ja pozvao da to učine, već zato to je to loše za Vojvodinu. I videćete – mi nećemo moći da uđemo u Evropsku uniju dok ne promenimo taj ustav.

Ispada da se Vojvodina našla u paradoksalnoj situaciji. Vi niste uspeli da, kako kažete, vratite ustavni položaj, a Vojvođani su dobili ustav za koji čak, tako ispada, nisu glasali?

Što je najgore, pozicija Vojvodine u tom ustavu lošija je čak i od pozicije koju je imala u Miloševićevom ustavu. Dve trećine poslanika Skupštine Srbije mogu da jednim glasanjem ukinu postojanje Vojvodine. Pre sto šezdeset godina formirana je Vojvodina, nakon Majske skupštine u Sremskim Karlovcima. Sada smo u situaciji da posle sto šezdeset godina, poslanici u Skupštini Srbije mogu da je ukinu. Poslanici u Skupštini Srbije odlučuju o tome kako će se Vojvodina razvijati i kakav će joj biti budžet. Uz to, često dolazi do zamena teza. Autonomija Vojvodine ne znači da će beogradizacija biti zamenjena novosadizacijom. Ja sam iz Zrenjanina i meni je svejedno da li je nešto u Beogradu ili u Novom Sadu. Mi tražimo jake lokalne samouprave. Regionalni problemi morali bi da se rešavaju na nivou pokrajine a zna se čime treba da se bavi država – odbrana zemlje, međunarodna politika, makroekonomska politika, monetarna politika i druge državne funkcije. Došli smo u situaciju da se o svemu odlučuje u Beogradu. I nemoguće je, taman da u Vladi Srbije sede Supermeni – a ne sede! – da oni najbolje znaju sve. Pogledajte kako funkcioniše Evropska unija, pogledajte kako su konstituisane najrazvijenije države u Evropi. Sve su decentralizovane. Više ljudi radi na kvalitetu života svojih građana i oni su direktno odgovorni građanima.    

Pred svake izbore optužuju vas da ste izdajnici i separatisti.

Ukoliko krenemo u priču o tome ko su patriote a ko su izdajnici, ja ću vam reći da mislim da su patriote oni koji plaćaju porez, oni koji se bore da građani žive bolje, da se otvaraju nova radna mesta, oni koji se staraju o tome da obrazovanje bude bolje.

Kako vi reagujete na ozbiljne optužbe da želite da otcepite Vojvodinu od Srbije?

Jedino što ja želim da otcepim jesu vojvođanske pare iz lopovskih ruku i ja ću to da uradim. Sve ostalo – nema šanse. Vojvodina jeste sastavni deo Srbije i niko u Vojvodini ne želi da se odvaja. Priča o separatizmu je samo skretanje pažnje na neku drugu stranu. Svaku put kad mi upitamo gde su naše pare, oni kažu: „E, čekaj malo, vi ste separatisti“. Nema to veze sa separatiznmom, već sa vojvođanskim parama.

O predstojećim izborima često se govori kao o referendumskim: Evropa ili izolacija. Kako ih vi vidite?

Srbija se polako ali sigurno demokratzuje i mi idemo jednim nezaustavljivim putem prema evropskim integracijama. Sama činjenica da je na predsedničkim izborima pobedio Boris Tadić, voljom građana Vojvodine, ne zaboravimo to, pokazuje da je potrebna još jedna pobeda demokratskih snaga da država Srbija do 2012. godine ide u jednom pravcu. Taj pravac je Evropa i lista „Za ervopsku Srbiju“ može da odvede Srbiju u Evropu. To je pokazalo i nedavno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Koalicija narodnjaka i radikala nikada neće uvesti Srbiju u Evropu. Oni bi nas na ovaj ili onaj načini vratili u izolaciju devedesetih godina.

Pomenuli ste da je sa Evropskom unijom potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vojislav Koštunica je najavio da će novi saziv parlamenta poništiti taj sporazum.

Odnos Vojislava Koštunice prema Srbiji i politici bio bi komičan da nije tragičan. Pogledajte tek koliko je to licemerje: Sporazum je parafiran za vreme Koštuničine vlade, dakle dok je on bio premijer. Šta znači parafiran? Usklađen je tekst sporazuma i posle toga taj tekst se više ne može menjati. Koštuničini ministri su za to tada glasali, pre nekoliko meseci, a sada, kad im to ne ide u korist, oni pričaju protiv toga – sami protiv sebe.

Vojvodina već jeste evropska regija?

Vojvodina je članica Skupštine evropskih regija od 2002. godine. Evropa se polako transformiše iz Evrope koju čine nacionalne države u Evropu regija. To ne znači da će nestati države, ali svakako znači da se regioni uzimaju kao najfunkcionalniji oblik organizovanja života. Vojvodina ima veliki potencijal. Vojvodina nije samo geografski najbliža Evropi, već i po istorijskim, kulturnim i ekonomskim parametrima.

(Feral Tribune, 9. maj 2008)