Balzak kod Hiperborejaca
Onore de Balzak: Serafita, Gradac
Knjiga počinje pismom gospođi Evelin de Hanskoj: "Gospođo, evo dela koje ste mi tražili". Onore de Balzak udvarao joj se sedamnaest godina, a onda su se venčali, nekoliko meseci pred njegovu smrt. "Ako sam optužen za nemoć pošto sam pokušao da istrgnem iz dubina mističnosti ovu knjigu koja je, pod prozirnošću našeg lepog jezika, tražila blistavu poeziju Istoka", piše Balzak, "na vama je krivica." Zašto optužen i kakva mistika – mogao bi vas upitati neko iz veselog društva pred kojim se i ove nedelje hvalite kako čitate knjige, na konto ovog instant stupca. Naime, kritičari onog doba ocenili su "Serafitu" kao nerazumljivo delo. Možda ih je pisac navikao na "Ljudsku komediju" ili malko umorio (1830. sedamdeset objavljenih naslova, a 1831. sedamdeset pet). Osmišljena tokom putovanja u Ženevu, ova knjiga je, po piščevim rečima, trebalo da bude remek-delo kakvo svet još nije video, napisano izričito za Madam Hansku. Henri Miler, pisac pogovora, u kome iskreno kaže da nije Balzakov poklonik, potvrđuje kako "Serafitu" prihvata kao mistično delo najvišeg reda. U svom tekstu prepoznaje, na primer, da broj poglavlja (7) nesumnjivo ima neku okultnu strukturu i značenje, kao i da roman govori o anđelu u ljudskom obličju, o jednom biću koje nije ni muško ni žensko, "ili tačnije, čas je muško, čas žensko, a ipak uvek više od toga". Ne obično stvorenje, kako primećuje jedan od likova, "nego prava tvorevina". Nemojte, dakle, da vas zbuni to što u ovom divnom biću, ispunjenom svetlošću, nekoliko drugih (najčešće zaljubljenih) junaka prepoznaju različite ličnosti. Miler je dramski sažeo sedam odeljaka: Mesto u Visinama, ili Naveštnje; Mističko sjedinjenje Dvoje u Jedno, onako kako je otkriveno kroz ljubav; Iskušenje i Pobeda nad Željom; Muke Sumnje; Odricanje; Put svetlosti; Uznesenje. Sa puno odlomaka iz Svedenborgove doktrine, kao i polemika, rasprava, Norveške, zime, fjordova, planina, snega, leda, krhkih kuća pokrivenih brezovom korom... I neuhvatljivih rečenica koje izgovara Serafitus, onako kako mogu govoriti samo oni koji su stigli do vrhova visokih planina na zemaljskoj kugli.
(Blic, 14. april 2013.)