Niste od šećera (ili devet golišavih igrača kriketa)
Patrik Boman: Rečnik kiše, Službeni glasnik
Dok pada kiša s peskom iz Sahare, pohvalite se kako čitate knjige. Naravno, na račun ovog instant stupca za prepričavanje, pred društvom u kome ste se slučajno našli, tražeći sklonište od pljuska. "Pa šta ako pada kiša, a mi pokisli drhtimo i gunđamo, dok nam se voda sliva sa nosa?", pita se Patrik Boman na početku predgovora. Francuski pisac načinio je "Rečnik kiše". Od slova A (Ačolija sa juga Sudana za koje je vrhovni autoritet "tvorac kiše"), pa do Andre Žida, čoveka krhkog zdravlja, koji je mrzeo kišu. "Opet tri dana pada kiša. Glava mi puca, volja mi posustaje, i postajem neodlučan. (Dnevnik, Pariz, 15. januar 1906.) Ili 28. septembar 1916, sa jednolično sivim nebom, bez trunke plavetnila i nijednog zračka, "a nema ih više ni u mojoj glavi". Ne zaboravimo devet igrača kriketa iz Zimbabvea i Bocvane koji su uhapšeni zbog kršenja javnog morala: skinuli su se i počeli da igraju golišavi na pljusku, slaveći dolazak kiše zbog koje je meč prekinut. Pod slovom K nalazimo i "kriminalistički roman" za koji je Patrik Boman specijalista. On pronalazi naročitu vezu između krimića i kiše. Ona se u ovakvoj prozi često puta spušta na veliki grad, "na mračni kvart ćumeza i krčmi", praveći od trotoara – ogledala. Ukoliko pljusak još uvek nije stao, pomenite Žorža Simenona i njegove junake koji su stalno mokri, pogotovo Megre. "Rečnik kiše" ne bi mogao da prođe bez mjuzikla Džina Kelija, koga su na snimanju "Singin` in the Rain" polivali vatrogasci. Patrik Boman ne zaboravlja ni mitska bića. Tu smo, razume se, na svom terenu! Dodola, boginja kiše, i Zduhać, veštac koji upravlja kretanjem oblaka, izazivajući oluju i grad. Na kraju, autor rečnika, poznat kao svetski putnik, uspeva da poveže glob kapima kiše. Nalazimo i kratke, autobiografske redove. "Šećer – Kada smo sestre i ja bili deca, bunili smo se ako je trebalo da izađemo po lošem vremenu, a baka po majci nas je grdila: Hajde, de! Niste od šećera! Nećete se istopiti!" Niste, dakle, od šećera. Ukoliko je kiša počela da staje, napustite društvo koje vam je poverovalo da ste pročitali ovu knjigu. Dok podvijenih nogavica preskačete bare (trotoar, ogledalo), među zubima osećate zrno peska iz Sahare.
(Blic, 9. jun 2013.)