Korto Malteze i makazice za pedikir

Hugo Prat: Želja da se bude beskoristan (razgovori sa Dominikom Ptifoom), Službeni glasnik

Dominik Ptifo, prevodilac i poznavalac stripa, objavio je dve knjige razgovora sa Hugom Pratom. Delo pod naslovom "S druge strane Korta" posvećeno je njegovom delu, dok je "Želja da se bude beskoristan" opis uzbudljivog života slavnog strip autora. Od detinjstva u Veneciji i priče o ujaku Ruđeru, zvanom Lelo, pomorcu u trgovačkoj mornarici koji se jedini u porodici protivio fašizmu, pa do pogrebne ceremonije u Lozani, uz versku službu protkanu džez melodijama Dizija Gilespija i Džoa Pasa. Hugo Prat (1927-1995) imao je uzbudljiv život. Ukoliko se i ove nedelje hvalite kako čitate, na konto ove instant kolumne za prepričavanje, napomenite da je voleo knjige, putovanja, avanture i žene. Jednog dana, dok je još bio dečak, otac mu je poklonio roman Žila Verna na francuskom i atlas. Ubrzo su se preselili u Etiopiju. Sa trinaest godina postao je najmlađi Musolinijev vojnik. Upravo na stranici sa crtežom na kome vidimo četiri zgodne žene sa zadignutim suknjama (perspektiva s leđa), sledi povratak brodom u Italiju (četrdeset osam dana na moru), nakon koga ne uspeva da nađe zajednički jezik sa svojim dedom, osnivačem fašističke ćelije. "Odmah je pokušao da me nauči svom pedikirskom zanatu, a ja sam nedelju dana kasnije, iz čistog gnušanja, namerno zario makazice u stopalo grofice Montanje." Protiv volje, pred kraj rata, vrbuju ga Nemci, a onda prelazi u Petu američku armiju i sastavlja šaljivu tačku za vojnike. Peva u manjim sastavima, oduševljen džezom, uvežbavajući crooning, pevanje dubokim glasom. Igra i ragbi za Veneciju, radi kao otpravnik poslova u venecijanskoj luci, glumi u filmovima, a potom luta svetom. Na tom putu nailazimo na Korta Maltezea, najslavnijeg Pratovog strip junaka, sklonog pustolovinama, ali uvek suzdržanog, pre pragmatičnog nego egzaltiranog. Slavni strip autor objašnjava kako je želeo da stvori lik iz mediteranskog podneblja. U španskom žargonu, kaže, reč corto označava osobu "hitrih prstiju", "lopova", ali i "kradljivca tuđih osećanja". Na prvom kaišu stripa naš "Odisej" leži razapet, privezan za splav. (Prokleto spadalo, morao sam baš na tebe da naletim.)