Odraz ptice u oblaku
Kolum Meken: Vrti se, veliki svete; Laguna
Pisac na početku citira Aleksandra Hemona: "Svi životi koje smo mogli proživeti, svi ljudi koje nikad nećemo upoznati, koji nikada nećemo biti, svi su oni posvuda. To je svet." Dablinsko-njujorški književnik Kolum Meken uvodi tako čitaoca u roman "Vrti se, veliki svete", počinjući svoj krug oko zemljskog globa. Njegovi junaci i pripovedači, poput irskog redovnika koji živi u Bronksu sa grupom prostitutki, majke koja pokušava da se nosi sa sinovljevom pogibijom u Vijetnamu, ili fotografa zainteresovanog za podzemne grafite – neprekidno se smenjuju i pripovedaju različitim glasovima, a sve ih povezuje jedna istorijska ličnost. Filip Peti baš tog sedmog avgusta 1974. hoda po žici između tornjeva Svetskog trgovinskog centra! Njegov podvig temelj je na kome Kolum Meken gradi svoju priču, napomenite, ukoliko i ove nedelje prepričavate romane, koristeći se informacijama koje vam nudi ovaj instant stubac. Junaci knjige, čiji životi naposletku sklapaju uverljivu i preciznu sliku sedamdesetih godina prošlog veka, na različite načine saznaju da neki neznanac hoda po žici razvučenoj između kula. Zbog čega čini tako neobičnu stvar? Nema to veze s umetnošću, misli neko, ni sa preobražajima, sa susretom čoveka i grada, pobedom čoveka nad prirodom... "On je gore zbog nekakve usamljenosti." I ne misli o kraju. Dok viču kroz megafon, naređuju da siđe i šalju helikopter, pita se da li je takav i trenutak smrti. "Buka sveta iz koje se išunjaš." Pisac umešno priprema čitaoca za Petijev hod ("Čula je da noću čitava jata ptica udaraju u Svetski trgovinski centar, u svoje odraze u staklu."), blago se oslanja na dokumentarnost (poneka Niksonova fotka na novinama u pozadini) i opisuje neveselu svakodnevnicu (Big Bil Brunzi ima pesmu koju junakinja voli, iako je nerado sluša: "Toliko sam nisko, mala, da gledam dno odozdo"). Recite na kraju da jedna od prostitutki opisuje kako ju je neki tip, seronja, prebio telefonskim imenikom. "Da ti kažem nešto o telefonskom imeniku, hoćeš? U njemu ima mnogo imena, a nijedno ne ostavlja trag." Kad ste već kod tragova: Kolum Meken vrti zemaljsku kuglu kao da želi da je istrese iz zvoncara, prateći u korak Filipa Petija.
(Blic, 13. oktobar 2013.)