Nin (proza)
"STONER" DŽONA VILIJAMSA
Moderni klasici

Kao kamen

Izdavačka kuća Plato objavila je važnu knjigu: roman Stoner Džona Vilijamsa (1922–1994), prvi put štampan 1965., ponovljen četrdeset godina kasnije u ediciji klasične književnosti časopisa New York Review of Books i ubrzo proglašen remek-delom. Najveći američki roman za koji nikada niste čuli – pisalo je u Njujorkeru... „Lep, tužan, ubedljiv opis čitavog života“, rekao je Ijan Makjuan, iznenađen što skoro četiri decenije ta proza nije privukla veću pažnju. „Jednostavno, to je priča o momku koji ode na koledž i postane predavač“, objasnio je i Tom Henks. „Ali jedna od najfascinantnijih stvari na koje ste uopšte mogli slučajno da naiđete.“

Vilijamsov pripovedač hronološki ređa životopis univerzitetskog profesora Vilijama Stonera, rođenog u siromašnoj porodici, na poljoprivrednom imanju u središnjem Misuriju. Njegovo otkriće literature, smicalice na katedri, brak koji ne štima, bolest, smrt roditelja, rođenje deteta, ljubavnu aferu, skandal na poslu, odjek opasnih političkih i društvenih promena u Evropi u prvoj polovini prošlog veka. Različite uspehe i neuspehe, postepeno udaljavanje od svega toga, čak od sopstvenog tela. Naposletku: smrt. Likovi ponekad gledaju u svoje ruke. Kleknu i uzmu grumen zemlje. Na farmi, s njom sve počinje, u njoj se, na kraju, sve završava.

Sigurno je reč o novom klasiku, jer samo klasična dela deluju ovako prozirno dok se prepričavaju. Džon Vilijams majstorski opisuje kako profesor Stoner – trpi! Temeljan je i savestan; ni malodušan, ni ushićen. Ne divi se džabe rimskim liričarima koji dostojanstveno prihvataju čovekovu smrtnost. Pušta život da ga šiba, da mu težina povije ramena. Na najtragičnije vesti, odgovara mehanički.

Duboko u junaku, kako će nam saopštiti narator, pripovedajući hirurški precizno, kao hladnim makazama – počiva znanje o muci, gladi, bolu i patnji. Mada se ne priseća često detinjstva na farmi, ivica njegove svesti zadržala je znanje upisano u krvi, nasleđeno od predaka, s mračnim i teškim životima, punim strpljivog trpljenja. Kakvo su lice preci pokazivali takvom svetu? Bezizražajno, okorelo i tmurno.

(NIN, 9. novembar 2017.)

уторак, 26. септембар 2017.

Plivači kroz grad Tokom boravka u Njujorku, avgusta i septembra 1968, Aleksandar Tišma bio je
уторак, 22. август 2017.

Veštica iz izlogaKada pisac napiše knjigu o dadilji optuženoj za ubistvo dvoje dece – bolje bi mu b
четвртак, 11. мај 2017.

Rastopljena sećanja U biografiji na kraju knjige naglašeno je da pisac voli hibridne tekstove
уторак, 18. април 2017.

Na krfskoj vrućini i u kragujevačkoj Dolini gladi, preko uverljive slike stvarnosti navlači se celo