U četvrtom tomu Moje borbe, romana u kome se Karl Uve Knausgor
opasno poigrao autobiografijom, „boreći se fikcijom protiv fikcije“ – glavni junak, svršeni gimnazijalac, otišao je na
sever Norveške i počeo da radi kao učitelj. Pred đacima trećeg i četvrtog razreda,
jednog je dana na tabli ispisao reči: Hofjur, Trums, Norveška, Evropa, Zemlja.
Posveta Džojsu? Čitalac
s navikom da se namršti čim se savremeni norveški književnik poveže s Prustom, sada
razmišlja i o Portretu umetnika u mladosti.
Na koricama Dedalusovog zemljopisa stajalo
je: Stiven Dedalus, Prvi razred, Klongous Vud Koledž, Salins, Oblast Kilder, Irska,
Evropa, Zemlja, Vasiona.
Najnoviji nastavak
šestotomne Moje borbe (izdavač: Booka) svakako jeste priča o odvajanju od porodice, sa sve glasnijom rečenicom: „Hoću
da pišem, hoću da postanem pisac.“ Uz
to, ne štedeći sebe, pripovedač opisuje muke: još uvek nije spavao s devojkom.
Ukoliko je prva knjiga bila posveta velikom spremanju kuće posle smrti oca,
druga govorila o razvodu, deci, roditeljstvu (s puno prčkanja po kujni), treća opisivala
nepodnošljivog oca i „klimavu strukturu nazvanu
detinjstvo” – novi je nastavak traganje
za zametkom prvih priča, u svakodnevici čiji ritam određuju erekcija i postepeno
izvlačenje kaiša s nitnama.
Na stogodišnjicu, Knausgor je napisao predgovor za Portret umetnika u mladosti i pomenuo da je Džojsa otkrio s osamnaest,
dok je bio učitelj u malom mestu. Ukoliko Uliks
obeležavaju jezičke inventivnosti i razdragano eksperimentisanje, zapitao se u eseju,
šta oduševljava u Portretu... Štimung!
Upravo najbolja strana i ovog Knausgorovog dela, ispunjenog šljunkom, mrakom, longplejkama
i člancima o muzici pisanim za lokalne novine.
Fleming, od koga
je Dedalus uzeo kutiju s bojicama da bi zemlju obojio u zeleno a oblake u kestenjasto,
na suprotnoj strani zemljopisa dodao je četiri stiha. „Ime mi je Stiven Dedalus,/ Irska
mi je domovina/ živim u Klongousu/ i nadam se nebu.“ Karl
Uve Knausgor mapira mesto i potvrđuje izuzetnu snagu u nijansiranju prirode. „O,
to je svet, i ja živim u njemu.“
(NIN, 22. februar 2018.)