Sedamdesetih godina prošlog veka, Ijan Buruma, danas glavni urednik magazina New York Review of Books, otišao je u Japan da studira film i upozna tamošnju kulturu. Napustio je Hag, „mirni, pomalo dosadni“ život više srednje klase, i umesto da igra kriket, stupio u društvo neobičnih umetnika. Memoar Romansa u Tokiju živa je i duhovita knjiga sećanja na to vreme. Proza o japanskoj umetnosti, povesti, andergraund sceni i pozorišnim trupama.

Autor niza zapaženih fikcijskih i nefikcijskih dela, čije kolumne objavljuje NIN, okusio je drugačiji život i malo ranije. Njegov ujak je filmski reditelj Džon Šlezinger. Japanski domaćini bili su oduševljeni tim saznanjem i nećaku je pominjanje imena tvorca Ponoćnog kauboja otvorilo mnoga vrata. U Kaliforniji, 1971. godine, s devetnaest, u kući ujakovog prijatelja, upoznao je neobičan svet. Neurohirurga sklonog alkoholu, čije ruke, kako će čuti, ne drhte tokom zahvata na mozgu, i mladića, poreklom iz Japana, porno glumca u gej filmovima.

Ijan Buruma će u Japanu biti učitelj engleskog i prevodilac. Baviće se fotografijom, pisati filmske kritike, snimati dokumentarce za holandsku televiziju, ozbiljno izučavati tetovaže. Tragaće za granicama svoje seksualnosti, pristupiti teatarskim grupama (igraće i Hitlera). Razmišljaće o predstavama i karnevalu. O čoveku koji guta belu i crnu dugmad pred publikom, o performansu, nasilju na sceni; svinjskim medaljonima koje glumci bacaju u vazduh i sličnim rediteljskim rešenjima.

Vrhunac su opisi neobičnih likova. Slika Buruminog starog profesora, nekada Čaplinovog asistenta, što predaje i vrti nevidljivi štap pred razredom, praveći sitne korake. Susret s Kurosavom posle privatne projekcije Kjubrikovog Berija Lindona. Kurosava priča isključivo o tehnici, o objektivu (55 milimetara) koji Kjubrik koristi da snimi osamnaestovekovni enterijer osvetljen plamenom sveće. Buruma upita nešto o sceni iz Sedam samuraja. „Mmmm“, odgovori Kurosava. Loši memoaristi preskočili bi ovo divno mesto.

(NIN, 9. avgust 2018.)