U okviru stalne postavke Muzeja Jugoslavije, od 7. aprila, izloženi su stripovi Aleksandra Zografa. Izložba se nastavlja na niz postavki, započetih prošle godine povodom obeležavanja 75 godina od kraja Drugog svetskog rata. Umetnik za polaznu tačku uzima šestoaprilsko bombardovanje Beograda 1941, stavljajući u prvi plan lične narative.
S obzirom na to da u nedeljniku Vreme svake nedelje objavljuje stripove, storije su tematski veoma široke i raznolike. „Svedočanstva iz Drugog svetskog rata samo su jedna od tema. Posebno me zanimaju lična svedočanstva. Priče ljudi kojima se Istorija (sa velikim I) nikada neće baviti“, objašnjava Aleksandar Zograf za NIN.
Misli da je reč o dobu koje je duboko odredilo svet u kome živimo.
„Čovečanstvo je proživljavalo dramu na gotovo svim geografskim područjima, a u našoj sredini bila je još kompleksnija, slojevitija, jer se nakon okupacije odvijalo i cepanje zemlje na različite teritorije, kao i otpor, revolucionarna promena sistema... Posle rata, postojao je problem što su ova zbivanja ulepšavana, glorifikovana, heroizovana, a potom je usledio period kada se sve izokrenulo i kada je otpor fašizmu prikazan kao greška. Ta komešanja proizvela su konfuziju. Ne čudi da se ljudi većinom opredeljuju da je bolje da i ne pokušavaju da shvate svu složenost tih zbivanja, ionako `stvar prošlosti`. Međutim, ta konfuzija veoma je opasna, kao što smo mogli da vidimo na primeru ratova devedesetih koji su razorili Jugoslaviju.“
Ističe da su se mnoge od „tehnika“ uništavanja podvukle ljudima u podsvest i da su mnogi od zločina devedesetih bili ponavljanje, ili osveta za ono što se njihovim porodicama, nacijama desilo pedeset leta ranije.
„Zato je bitno da se trudimo da pojmimo vlastitu istoriju. Naročito me zanima sudbina običnih ljudi i kako oni sve doživljavaju. Pored stripova postavljenih u Muzeju Jugoslavije, na temu šestoaprilskog bombardovanja, na njihovom sajtu objavljen je moj tekst o babi i dedi sa majčine strane. Bili su ilegalci i organizovali su prikupljanje i distribuciju hrane namenjene zatočenicima u logoru Banjica. Skoro svaka porodica sa ovih prostora ispričaće vam potpuno neverovatne priče: šta su proživljavali u to vreme.“
Pitali smo za dokument s buvlje pijace koji krije najpotresnije svedočanstvo.
„Nisam naišao na mnogo svedočanstava o samom bombardovanju, ali mnogo ljudi jeste opisivalo `bežaniju`. Beograd je neprekidno bio zasipan bombama nekoliko dana i noći. Jutro 6. aprila bilo je samo početak apokalipse.“
Skreće pažnju da Beograd tad nije bio tako velik grad, pa je uništavanje tehnikom tepih bombardovanja, usmereno na relativno malu površinu, bilo strahotno.
„Ljudi su bežali rodbini i prijateljima na selo. Ko je mogao... Tokom narednih dana čuli bi glasine da se zemlja raspada. Trebalo je osmisliti život.“
Stripovi Aleksandra Zografa često imaju temelj u predmetima donetim s pijace. Kako buvljak „složi“ istoriju?
„Možda baš tako što može da sačuva sitnice koje tako mnogo govore o životu. Ne vidim sebe kao kolekcionara, niti me zanima vrednost onoga što pronađem, mereno u novčanim valutama. Ako želite da shvatite jednu istorijsku epohu, makar ona bila i recentna, morate da imate uvid u pojedinosti, pre nego krenete da tragate za širom slikom.“
(NIN, 15. april 2021)