Detektiv oldtajmer

Andrej Nikolaidis: DOLAZAK, Algoritam, Zagreb, 2009.

Mesec je jul, a u Ulcinju pada sneg. Vreme je za apokalipsu. Naš glavni junak, hard-boiled privatni detektiv, olupina koja drži da detektiv mora imati imidž oldtajmera – tvrdi momak starog kova koji zna da pritisne tamo gde treba – kreće na novi slučaj. Neko je izvršio jeziv zločin. Pobio je celu porodicu Vukotić. Ulcinjski detektiv-oldtajmer moraće da otkrije istinu, usamljeno lutajući po primorskom gradu nekoliko sekundi pre smaka sveta. “Posao detektiva, hoću reći,”, kazaće nam taj tip u čijem privatnom uredu vise slike Bogarta u Malteškom sokolu i Nikolsona u Kineskoj četvrti , “ne sastoji se toliko u pronalaženju istine, koliko u pronalaženju priča koje će ljudi prihvatiti za istinu.” Nakon što trgne gutljaj ili dva viskija, reći će: “Ja pričam priče”. I ništa više nakon toga u ovom odličnom romanu neće biti jednostavno i isto. Naprotiv! Pored apokalipse koja sve više zahvata svet: Njujork je potopljen, u teksaškoj crkvi propovednik najavljuje dolazak, a ulcinjski sneg pritom ne uspeva ni da stigne u headlines, Dolazak će dobiti još jedan velik zaplet. Detektivu će početi da stižu mejlovi iz Austrije od sina za koga nije ni znao. I to pisma sa neverovatnim tumačenjem slučaja ubistva porodice Vukotić. Zločin će, kako to sin tvrdi, imati debele veze sa apokalipsom koja polako ruši ceo svet. Ubistva su po toj teoriji povezana sa tajanstvenom knjigom Šabataja Cvija, samoproglašenog jevrejskog Mesije koji je, kada su mu zapretili smrću, prešao u islam i stigao u Ulcinj, u kome je sahranjen. U isto vreme, dakle, sin rešenje ubistva Vukotića traži ispod zemlje, a otac-detektiv kopa po truloj površini, po snežnom i apokaliptičkom Ulcinju. Dok čitaš Dolazak, zavaljen u fotelji, uz gutljaj, dva viskija, poput detektiva, pokušavaš da razrešiš misteriju romana, a da se ne sapleteš, momče starog kova, ako jednog dana slučajno upadneš u raspravu o žanr književnosti na nekom forumu ili zalutaš na debatu o kraju sveta. Suviše su ti puta kroz uši prošle reči otac-sin i reč apokalipsa da bi roman doživeo samo kao igru sa detektivskom pričom. Nešto je tu sumnjivo. Zato gledaj “slučaj” u celini i sačuvaj leđa, pazi da se ne oklizneš. Obrati pažnju na nekoliko pitanja. Kad nastupa apokalipsa? Kakve to ima veze sa sukobom oca i sina u romanu? Detektiv nije zakonski priznao svog (e-mail) naslednika. I da li je u priči bitno to što je spaljena ulcinjska biblioteka? Dobro razmisli. Naročito o poslednjim rečenicama. “Dođi, pomislio sam tada. Da, dođi.” Uz reči očevog kajanja, umesto smaka sveta, stigao je sin. Nastala je apokalipsa. I nestalo je viskija. Leda u Nikolaidisovom apokaliptičnom Ulcinju - koliko hoćeš!

Mića Vujičić (Blic, jun 2009.)