Pavle Ugrinov: ZAUVEK, Srpska književna zadruga

Jednu stranicu pre toga, pisac svoju prozu određuje kao roman–dnevnik koji za glavnu temu ima bomabrdovanje iz 1999. godine. Takva formalna odrednica već na početku skreće pažnju na činjenicu da bi ovaj naslov mogao biti jedan od „najneobičnijih“ u bogatoj bibliografiji Pavla Ugrinova (1926–2007), dok četiristo pedeset stranica koje slede potvrđuju da se radi o jednoj od najboljih knjiga ovog pisca. 

Zbog svega toga, bila bi prava šteta preskočiti roman, a još veća – hvaliti se u društvu – na osnovu podataka koje će vam i ove nedelje pružiti ovaj stubac. („To je simulacija, samo naličje stvari!“, zapisuje na jednom mestu Pavle Ugrinov.)

Knjiga je sastavljen od niza kratkih poglavlja koji se ređaju u tri tematske celine. Prvu celinu čine majstorski izvedeni autobiografski redovi koje bismo mogli nazvati „porodičnim“. Narator, koji zbog bolesti ne sme da izađe iz stana, opisuje kako sa prozora pokušava da dokuči šta se događa, kako njegova supruga preživljava bombardovanje, te njihove razgovore sa sinom koji je napustio zemlju i koga godinama nisu videli. Pored ostalog, u toj vrhunskoj prozi, Ugrinov se kratko osvrće i na jednu priču koju pokušava da dovrši.

Drugu celinu čine oštri politički komentari vezani za događaje iz 1999, a treći „dokumentarnu“ deo sastavljen je od prenetih vesti ili isečaka iz raznih uputstava za građane o postupcima u ratu. Dok u jednom od tih prepisanih uputstava, sa naslovom „Ukoliko ste i sami zatrpani“, savetuju da građanin sačuva prisebnost i da se orjentiše –ako je pritisnut zarušenim materijalom da započne sa laganim odstranjivanjem, štedeći snagu – Pavle i Vera se dogovaraju gde bi mogli da se sklone od bombi. U predsoblju, kupatilu ili kuhinji. Na kraju izaberu predsoblje, tojest da se nigde više specijalno ne sklanjaju.

Mića Vujičić (Blic, 29. maj 2011.)