Priče iz kuhinjskih elemenata

Velimir Ćurgus Kazimir: KUHINJA MOG PRIJATELJA, Stubovi kulture

Došlo neko takvo vreme da se na svim televizijskim kanalima dobro jede. Razvija se testo, peku se šnicle i zuje mikseri. Nema programa bez šerpe i varjače, pa svi pričaju o hrani. Ukoliko želite da se umešate u razgovor, nudimo vam na meniju poneki detalj iz knjige „Kuhinja mog prijatelja“ Velimira Ćurgusa Kazimira. Po starom običaju, ovaj stubac poslužiće vam kao priručnik za foliranje (nešto kao gotovo jelo).

U svojoj esejističkoj prozi koja se sastoji od četrnaest priča, Velimir Ćurgus Kazimir najviše piše o hrani. „Naravno, o hrani se, kao i o seksu, neprekidno brblja“, kaže na početku teksta „Hrana i sećanje“. Kuvanje je, po njegovim rečima, vrlo maštovita i kreativna disciplina. Umeti kuvati – znači samostalnost i nezavisnost. A tu su odmah i literarne veze. Uz zakljulčak da je svet ukusa i mirisa ustvari svet ličnih iskustava i uspomena, na našu gozbu stižu Hese i Dostojevski. Evo odmah citata za ovu nedelju: „Kad Hari Haler iz Stepskog vuka na stepeništu svoje kuće doživi epifaniju mirisa i vidika isto tako i svako ko ima imalo duše mora kroz hranu da doživi sudar sa svojim prethodnim životom. Jela su i sećanja.“

Uslediće recept za punjene paprike i dve odlične priče. Naslovna (Kuhinja mog prijatelja) opisuje redovne piščeve dolaske u Frankfurt kod prijatelja, čiji se životopis slika kroz opise kujne. Sudopera, šporet, kuhinjski elementi, mali frižider i vrata iza kojih prijatelj godinama piše knjigu o Tajni spasenja. I ona druga, pod naslovom „Kod vegetarijanaca“ – nalik putopisu koji kreće iz Portoroža. Narator je na velikom skupu sociologa i odlučuje da poseti prijatelje u Oprtlju. U Buju kupuje čokolade i konzerve tunjevine, nakon čega još jednom ispisuje životne priče glavnih junaka kroz opise kuhinje i hrane. Velika peć na drva i žuti istarski krompir – isečen na tanke, okrugle režnjeve na maslinovom ulju. Crne masline i veliki okrugli hleb.

Kad pripovedač legne na dušek na drvenom patosu i pokrije se električnim ćebetom, počne da razmišlja o vegetarijanstvu. Setim se ponekad tih razmišljanja dok šaltam TV programe. U doba dijete, na televiziji se dobro krka. Čak i u omiljenim krimi serijama patolozi na radnom mestu s apetitom tamane sendviče. 

Mića Vujičić (Blic, 24. jul 2011.)