Orman iz Muzeja komunizma

Slavenka Drakulić: BASNE O KOMUNIZMU, Rende

Poznata spisateljica Slavenka Drakulić napisala je zbirku priča čiji su pripovedači šest različitih životinja. Svaka se iz svog ugla bavi jednom od bivših komunističkih zemalja Istočne Evrope. Glavna junakinja priče o Istočnoj Nemačkoj je, na primer, krtica koja pokušava da shvati zašto su ljudi kopali tunele ispod Berlinskog zida. Tu je i pismo „glavnom državnom odvjetniku“ koje piše mačka generala Jaruzelskog, kao i miš koji živi u ormanu čehoslovačog Muzeja komunizma. Jedan gavran pripoveda nam o samoubistvu albanskog premijera, a jedan rumunski pas o bračnom paru Čaušesku. A gde je bišva Juga, pitata se vi koji ovaj stubac koristite kao priručnik za foliranje.

Za priču o Jugoslaviji pod naslovom „Komunist sa stilom“ zadužen je Titov papagaj Koki. Koki je na početku malo nervozan: „A koji ti sad klinac sad hoćeš? Što imaš buljiti u Kokija? Nikad nisi vidio papigu koja govori?“ No, kako priča odmiče, bude se njegova sećanja u razgovoru sa „vražjim“ turistom. Nakon kratke Maršalove biografije, Koki se seća blještavila, glamura i tog „vitalnog, karizmatičnog starog frajera“ koji mu je bio zanimljiv i zabavan. Dok gleda njegove naslednike koji svraćaju na Brione, nedostaju mu „one zabave, večere, gosti, šetnje, udvaranje, tračanje, lijepe žene i nekadašnja važnost ovog mjesta“. Naravno, nije sve bilo tako divno. Ali jeste prelepa bila Elizabet Tejlor (citat za ovu nedelju: „Mogao bih se utopiti u tim vašim ljubičastoplavim očima, moja prelijepa gospo!“) i onaj kadilak Eldorado iz 1953. godine. Sofija Loren i kaubojski filmovi sa Džonom Vejnom.

Kad se sve sabere, puno je tekstova i knjiga objavljeno povodom dvadesetogodišnjice pada Berlinskog zida. „Basne o komunizmu“ Slavenke Drakulić napisane su baš tim povodom, ali se po svojoj formi i stilu svakako ističu kao zabavno i duhovito štivo. Pored toga što svoje priče koncipira kao „basne“, spisateljica svaku od priča piše u drugoj formi. Intervju, predavanje, kuvar ili pismo – neke su od formi u koje nepretenciozno staje parče istorije.

(Blic, 14. avgust 2011.)