Istorija čudovišta
Ranko Munitić: ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI 1, 2, 3

Dragi foliranti, prava ste čudovišta! Kakvim se sve čitalačkim iskustvima nećete hvaliti u načitanome društvu, a sve na račun ovog skromnog stupca! Hteo sam da vam citiram delić sjajnog eseja Ranka Munitića o baronu Minhauzenu gde kaže kako Minhauzenove izmišljotine „zasvagda dokazuju kako obična laž i umetnički oblikovana laž ni približno nisu isto, baš kao što obična istina i umetnički iskazana istina nikako ne spadaju u istu vreću“. Ono što ih razlikuje nije samo stil kazivanja, već duhovni nivo uobličenja: „razlikuje ih prisustvo kreativnog viška koji, odjednom, od obične istine čini umetnički vrednu istinu, a u Minhauzenovom slučaju, od obične laži – umetnički vrednu laž“. I citirao sam, mada bih vas radije pozdravio sa „Dobro došli k meni“ – onako kako se grof Drakula predstavlja Džonatanu Hakeru na početku Stokerovog romana iz 1897, te i na početku još jednog dobrog Munitićevog eseja o „Ljubavniku žednom krvi“.
No, neka pitanja ko koga (umetnički) laže ili ko kome pije krv u ovoj rubrici – novinar čitaocu il’ čitalac piscu – za čas ostanu po strani. Inače u stubac neće stati sva čudovišta (ili pak junaci što se s njima bore!) o kojima je Ranko Munitić napisao tri veličanstvena toma. Od Noa, Odiseja, Sinbada, Gulivera, Fausta, pa do Frankeštajna, Male Sirene, Alise, Stare crne kuće i oživele Mumije, te Pinokija, doktora Džekila ili mister Hajda...
Svakome od njih, pisac je dao podjednako mesta. Eruditski obrazovan, opisao je čudovišta i napisao njihovu istoriju, kao i kako su se provukli kroz istoriju umetnosti; literaturu, film, pozorište, sa obiljem podataka, fotografija, anegdota, digresija i odlomaka iz samih izvora.
U predgovoru kapitalnom izdanju, Ranko Munitić je napisao da su „Čudovišta koja smo voleli“ pokušaj „da se najpopularniji mitovi filmske fantastike ispitaju najpre u odnosu na književne orginale (iz kojih su mahom svi potekli)“, ali i u odnosu „na prasliku koja stoji iza celokupnog projekta“. Ili, kako bi to rekao Šerlok Holms, junak 30. poglavlja treće knjige: „Posebno analitičko rasuđivanje kojim se od posledica stiže do uzroka, čime problem biva uspešno rešen“.

Mića Vujičić (Blic)