Kutija u kutiji
Igor Mandić: U ZADNJI ČAS; Profil

Dragi foliranti, sigurno ćete se odmah zalepiti za podnaslov knjige: „Autobiografski rijaliti šou“! Ali, ne jurite ipak kao muve bez glave, dok ponosno mašete krilcima u načitanom društvu. Rijaliti šou nije televizijska, već ironična „žanrovska“ opaska. Igor Mandić (Šibenik, 1939), poznati hrvatski (jugoslovenski!) književnik, nastavio je  da se autobiografski razgolićuje, te je „U zadnji čas“ nastavak velikog hita „Sebi pod kožu“: savršena esejistička proza u kojoj sve jeste rijaliti i sve jeste šou, ali, u isto vreme, puno više od toga.
Igor Mandić, polemičar, književni, muzički i televizijski kritičar, pored ostalog: autor knjiga o muzici, Arsenu, Krleži, gastronomiji, krimićima ili seksu – nastavio je da kopa po autobiografskom „skladištu“. U pisanju „nehotične autobiografije“, krenuo je od dnevnika i svakodnevnice, što ga je za čas projektovalo u prošlost i (flešbek) dnevničke beleške; među stare novinske isečke, dokumente, plakate, pozivnice, menije, recepte, fotografije... Svaka od tih „sitnica“ bila je povod za priču i esej, što je dnevnik potisnulo u drugi plan, baš kao i „rijaliti“ vreme koje se povuklo da bi napravilo mesta za roman.
Pišući o „Sentimentalnom vaspitanju“, jedan teoretičar primećuje da je  Flober potpuno odvojio objektivno od subjektivnog vremena, što je dovelo do utiska da u (subjektivnom osećaju) proticanju vremena života samih junaka postoji nekakva rasplinutost... U Mandićevoj knjizi nema te rasplinutosti, ali upadice i digresije zatežu i rastežu vreme u hrabroj igri sa sopstvenim životom.
No, dragi foliranti – vi koji ovu rubriku koristite kao izvor informacija na osnovu kojih ćete se sutra hvaliti kako ste pročitali knjigu – sigurno se pitate zašto vas zbunjujem ovakvim digresijama i sa nestrpljenjem očekujete citat.  „U raspletanju autobiografske priče, koja će – osobito u zrelijim godinama – povremeno prerastati u „autofikciju“, tj. u izmišljanje sebe samoga, s LOGIČNIM sam IZNENAĐENJEM (?) otkrio – fenomen kutija. Pričanje o sebi, posebno u fragmentarnim epizodama iz raznih vremenskih odsječaka, slično je nalasku manje kutije u većoj i tako do u beskraj: kutija je u kutiji, koja je u kutiji, koja je u kutiji...“ (198. str.)

Mića Vujičić (Blic)