Ulje na platnu (ne rolati!)

Ju Nesbe: Lovci na glave, Laguna

Najpopularniji evropski krimi pisac danas – piše na koricama knjige Lovci na glave. Njen autor, Ju Nesbe, muzičar i ekonomista, autor koji je debitovao 1997. romanom Čovek-šišmiš, postao je slavan pišući o inspektoru Hariju Huleu. Norvežanin, rođen 1960, uneo je u svet krimića nove krajolike. Napomenite tu činjenicu, ako i ove nedelje folirate kako čitate bestseler trilere, na račun ovog instant stupca. Napravite malo poređenje. U Crnom ledu Majkla Konelija, autora detektivskih romana iz Los Anđelesa, nalazimo ovakav opis: „Gledao je kako prljava voda teče kroz vrata na parkiralište, a zatim nestaje u odvodnom kanalu. U vodi je bilo bljuvotine i krvi, a smrad je bio odvratan. Međutim, Hari se nije pomerao. Ovo je mesto u kojem živi i radi.“ Sa druge strane, u Lovcima na glave, priči o Rodžeru Braunu, najboljem agentu za zapošljavanje koji ponekad voli da ćapi Rubensovu sliku, sedmo poglavlje otvaraju sledeće rečenice: „Bilo je šest sati, kiša je prestala i nebo se zlatilo na zapadu iznad fjorda. Uteravši volva u garažu, ugasih motor i pričekah.“ No, daleko od toga, da nema krvi. Roman počinje udesom (sudar dva vozila  prosta je fizika), nakon čega naš junak biva zarobljen u kolima, između čelika i mesa, kako kaže. „Sa poda iznad mene kaplje krv i benzin. Poda mnom, na šahovskoj mustri tavanice automobila, leže makazice za nokte, otkinuta ruka, dva mrtva čoveka i jedan otovoren kozmetički neseser.“ Eto citata za ovu nedelju, uz napomenu da je Rodžer Braun simpatičan junak, visok metar i šezdeset osam, sa glavoboljom zbog koje žvaće baralgin. Tip je pravi car u svetu agenata za zapošljavanje. On ne samo da zna šta treba da uradite ukoliko ne želite da ostavite tragove prilikom provale u kuću (navući kapu za plivanje preko ušiju zbog DNK), ili ne oštetite skupoceno ulje na platnu tokom transporta (ucelo, ne rolati), već i svoje klijente, kandidate koji traže posao, čita kao bukvar. U doba krize, kada svi jurimo za poslom, dragoceno je iskustvo epizodista koji sedaju pred Rodžera. Ukoliko im se ruke znoje, stavljaju talk u desni džep. Znoj od nervoze prikrivaju parfemom, a ako posumnaju da su premladi za neki posao, zaliske farbaju u sedo.

Mića Vujičić (Blic, 9. decembar 2012.)