Laureat u sladoledžinici

U novoj knjizi eseja, Čarls Simić opisuje kako je 2007. godine postao Poeta Laureatus Kongresne biblioteke u Vašingtonu

Nikad nisam ni sanjao da ću postati pesnik-laureat Sjedinjenih Država – piše Čarls Simić na početku eseja kojim zatvara najnoviju knjigu. U zbirci autobiografskih tekstova i komentara, sakupljenih pod naslovom ,,Gledaj dugo i netremice" (izdavač: Arhipelag), srećemo beskućnike, emigrante, strance u vozu i nekog sumnjivog tipa koji je navodno pravio bundu za Renatu Tebaldi, zvezdu Metropoliten opere. Ljude čije likove lako zapamtimo ili džez pijaniste iz malih njujorških barova s klavirom ("ali ja prevashodno mislim na obližnje prčvarnice u Vilidžu, s najviše desetak stolova, gde ste mogli da banete u kasne večernje sate, odslušate jedan set i odete kući na spavanje"). 

,,Kako je to dobiti Pulicerovu nagradu?", upitao sam jednom prilikom Čarlsa Simića. ,,Digne se dževa na mesec dana. Čak i vaš automehaničar čuje da ste postali poznati, pa postane izuzetno ljubazan kada dovezete kola na popravku", odgovorio je poznati pisac. ,,Novinari neprestano zovu, pitaju kakvi su vam planovi, da li ćete i dalje pisati poeziju, ili ćete se uozbiljiti i napisati roman. Rekao sam jednom od njih da ću se sada, kada sam postao slavan u Americi, vratiti u dedino selo u Jugoslaviji, kupiti kravu, gajiti povrće i učiti da sviram frulicu. Poverovao mi je. Na svu sreću, jednog dana su prestali i nastavio sam da živim svoj život." 

U knjizi ,,Gledaj dugo i netremice" nalazimo opise Ist Sajda iz vremena kad se veš još uvek sušio na protivpožarnim stepenicama, a dokoni dečaci bacali mačke s krovova da ubiju vreme. Tu je pesnik koji gluvari, ali i radi kao šalterski službenik, prodavac košulja, knjigovođa, knjižar, lektor, moler, stavljajući jedno vreme svake noći puter od kikirikija u mišolovke po svom stanu u 13. ulici. Pesnik koga pozovu iz Kongresne biblioteke baš u trenutku dok nosi kesu s namirnicama.

U ,,Ispovesti pesnika laureata" opisuje kako nekoliko sledećih sedmica telefon neprestano zvrji. Poeta Laureatus gostuje u televizijskim i radijskim šou programima, dočekuje filmske ekipe. Ima svakakvih ideja! Zarad popularizacije poezije traže da pročita pesmu na otvaranju godišnje konferencije kanzaških biznismena u Topeki, da ga fotografišu u najpoznatijoj njujorškoj sladoledžinici, kao i u mesari dok secka meso satarom. Lora Buš poziva ga u Belu kuću. Dobija kancelariju, a halabuka ovoga puta ne prolazi ni posle nekoliko meseci. 

(BLIC, 2.mart 2014.)