Iza neonskih slova

Putopis Aleksandra Tišme pod naslovom Svačija zemlja, sada ponovo objavljen u knjizi Drugde, otkriva da je pisac Upotrebe čoveka, tokom avgusta i septembra 1968, bio smešten u danas legendarnom hotelu Čelzi  (u Njujorku, na Mehnetnu), kultnom mestu koje će u pesmi proslaviti Lenard Koen. I remember you well in the Chelsea Hotel...

Najpre je opisao kako se iskrcao na jednom od dokova pošto je prešao Atlatnik. Putovao je po gradovima, slušao rasprave o ratu u Vijetnamu, čitao Beloua i Kapotea... Osetio je da će samoća i „dešperat“ (tada se izgleda još nije koristila reč depresija) postati glavne boljke.

„U mom hotelu Čelzi koji je star oko sto godina (živeli su u njemu O`Henri, Džems Farel, Tomas Vulf, a ubio se Dilan Tomas), neonska slova iznad ulaza hronično su neispravna, svetli samo ... tel Chel... “, beleži Aleksandar Tišma. „U njemu je prva moja američka hotelska soba bez radija i televizije, prva u čijem noćnom stočiću nisam zatekao Bibliju.“

Već na ulazu, portir je pregledajući piščeve lične podatke, upitao Tišmu: „Vi ste iz Bačke?“ Posle je od njega preuzimao poštu, razgovarali su na mađarskom jeziku. Čovek s recepcije, imenovan u putopisu Svačija zemlja kao R,  pričao mu je o Kikinđaninu koji je u hotelu Čelzi stanovao godinama.

„Pošto se penzionisao i razboleo, vratio se kući, pa gospodin R. preuzima svakog meseca njegovu penziju i šalje je u Jugoslaviju. Penjem se u sobu, gde prozor stoji stalno otvoren, sedam na sunce, otvaram poštu, uzimam knjigu.“

Kraj digresije o zagonetnom Kikinđaninu! Ulazi sobarica da pospremi, radi i dok je on prisutan, kaže da je na svašta navikla „u ovom desetospratnom stecištu osobenjaka, od kojih neki borave ovde već decenijama: drže u sobi i svoje pse, mačke, jedan gost ptice, a drugi čitav zverinjak, čak i zmiju.“ 

(Nedeljnik KIKINDSKE, 15. jun 2018.)