Apostrof Čarlsa Bukovskog
Bernar Pivo: Rečnik zaljubljenika vina, prevod: Milojko Knežević, Službeni glasnik
Bernar Pivo, poznati francuski televizijski i radijski novinar, uređivao je i vodio emisije posvećene književnosti na Drugom programu Francuske televizije. Usput je objavio petnaestak knjiga. Njegovu bibliografiju, pored ostalog, čine romani, hronike, kritike, eseji i istorija fudbalskog kluba „Sen-Etjen“. Pre pet godina, predstavio je svoj „Rečnik zaljubljenika vina“, počinjući od slova A. „À la tienne! la nôtre! la vôtre! U zdravlje! tebi! nama! vama!“
Autor se priseća svega onoga što u njemu budi strast. „Ima tu autobiografije, štiva, uspomena na vrenja, podrume, stolove i šankove, portrete vinara i vinopija, vinograda, dvoraca, boca, vadičepova, natega, degustacija, aroma, tu je sva sila predmeta.“
Glavna njegova namera jeste da prikaže kulturnu dimenziju jednog univerzalnog proizvoda. Zapamtite ponešto od toga, ukoliko nameravate da citirate rečenicu ili dve iz ovog rečnika dok sa društvom ispijate neko dobro vino. Recite da Bernar Pivo piše o antici, bogovima, seksu, podrumarima i somelijerima. Da su „junaci“ njegove knjige i Hamlet (Metnite čaše vina na taj sto, kaže Klaudije u velikoj, kobnoj sceni petog čina) i Volter (iz pisama: „Vaše dobro vino mi je sve potrebnije. Mojim gostima iz Ženeve služim prilično dobro vino iz Božolea, ali krišom pijem burgundsko vino“).
Pod slovom b pronalazimo i Čarlsa Bukovskog. Bernar Pivo seća se emisije „Apostrofi“, emitovane 22. septembra 1978, u kojoj je njegov gost bio baš Bukovski. Čim je naš voditelj dao reč drugim učesnicima, ovaj je zgrabio jednu, a ubrzo i drugu od dve boce sansera, koje su na njegov zahtev bile postavljene kraj stolice. Zaturene glave, nije pio, već gutao, što je Pivoa „fasciniralo“. Vino nije zastajalo ni u njegovim ustima, ni u njegovom grlu. Kad je počeo da pravi buku, jedan od sagovornika mu je dobacio: „Začepi, Bukovski!“ Pričao je, podrigivao, vrteo se u stolici, a onda ustao i otišao. Usput je potegao nož na jednog čuvara sa televizije.
„Lagano pijem vino, kuckajući po mašini. Treba mi, možda, dva sata da ispraznim bocu. I dalje dobro radim dok ne pređem bocu i po. Posle toga sam, kao i bilo koji drugi matori pijanac koji sedi za šankom nekog bara: glupi matori gnjavator.“ Dok naglašava da se plašio reakcije gledalaca (zbog vina), ali i sindikata (zbog noža), Bernar Pivo citira i ovaj pasus iz pera Čarlsa Bukovskog.
Mića Vujičić (Blic, 13. novembar 2011.)