Mark Brauning: DEJVID KRONENBERG, prevod s engleskog Gordana Baškot, Filmski centar Srbije

Da li volite Dejvida Kronenberga? Dragi foliranti, vi koji ćete se na račun ovog stupca već danas hvaliti kako ste pronikli u tajne filmskog opusa poznatog kanadskog reditelja – stigosmo do „Sudara“, „Videodroma“, „Golog ručka“ i „Ukletih Blizanaca“. Mark Brauning piše studiju o Kronenbergovoj poetici, postavljajući već u podnaslovu teško pitanje. Autor ili reditelj? Odmah citira i Balarda: „Prošlo je vreme očajničkih manevara, sudara kola i halucinogena, izopačeni seks je ostao ispreturan kao biblioteka ekstremnih metafora.“

Naravno, to je pravi uvod za jednu od ključnih tema koju nagoveštava Kronenbergova misao da neke stvari koje je moguće učiniti u književnosti – u filmu, jednostavno, nije, kao i obrnuto. Literatura i film se uzajmano osnažuju i objašnjavaju, te je njegovo poštovanje prema književnosti veliko, „zapravo ogromno“!

Nakon toga, saznajemo kako je Dejvid Kronenberg sve svoje filmove bazirao na literaturi. Pored ozbiljnih veza koje okružuju taj svet, esejista je naveo i trivije, poput Barouzovog poznanstva sa Debi Hari, zvezdom „Videodroma“. Zapamtite ponešto od svega toga ukoliko nameravate da folirate kako ste pročitali ovu knjigu! Kao i to da su glavne odrednice ove rasprave u stilu – šta je reditelj učinio od svojih izvornih materijala, takoreći od Nabokova, Balarda, Barkera ili Barouza. 

Mnogo je pikanterija u ovoj ozbiljnoj filmskoj studiji, poput one o velikoj pažnji koju Kronenberg ulaže „da bi odstranio svaku sugestiju sociološke veze“, ukinuo mogućnost alegorijskog čitanja i izbacio vremenske oznake. U filmu „eXistenZ“, na primer, baš zbog svega toga, nema tehničkih ili kulturnih naznaka koje bi omogućile sociološko čitanje. „Nema kompjutera, ni televizije, patika za trčanje, nakita ili dizajnirane odeće.“

No, kako ovde više nema mesta, vratimo se još jednom na pitanje rediteljevog odnosa prema piscima. Na 138. stranici, Brauning nam saopštava da Kronenberg direktno preuzima od Barouza samo nekoliko citata. (Jedan od njih glasi: „Šupak koji govori.“) Simptomatično ili ne, u filmu „Goli ručak“, Henk pita Martina da li je prepravljanje svog pisanja zaista cenzura. Jer ako jeste – ja sam popuno sjeban...