Pisac je poznavalac žanra i pop kulture. Magistrirao je na neo-noiru: transformacija i mutacija vrsta na primeru „Poverljivo iz LA“ (autor je i eseja o rediteljskom opsusu Živorada Žike Mitrovića). Iako u svom prvencu nepretenciozno ispisuje čistu pulp priču, trudeći se da ispoštuje sva pravila žanra, nemoguće je ne primetiti ponešto od te pop erudicije. Đorđe Bajić se igra pričom, ali ne zauzima ciničan odnos prema materiji čije je sve tokove očigledno dobro izučio, već pre stvara utisak da u svemu tome gurmanski uživa. 

Dok i u ovom hororu, po pripovedačevim rečima, veče sporo odmiče, kap po kap – pisac sebe počasti ponekom digresijom, a svoje junake dijalogom u kome se raspravlja o YU mitologiji koja u „Ostrvu prokletih“ zaista ima poseban tretman. Bez obzira na to što radnju smešta u Los Anđeles, jedna od junakinja je, na primer, bivša glumica: na konkursu „Praktične žene“, među 5000 kandidatkinja, „izabrana da tumači glavnu žensku ulogu u nastavku rado gledane muzičke komedije Ljubav i moda“.

Zapamtite to ukoliko nameravate da naokolo pričate kako ste pročitali „Ostrvo prokletih“. Ovaj stubac, po starom običaju, ponudiće vam još informacija na tu temu, kako u foliranju ne biste bili bledi. (Kad govorimo o romanu s vampirima, ova reč ima posebnu težinu!)

Na početku, recimo, ne radi klima, a nema strave bez vrućine i zagušljive atmosfere (dok se ne uključi stari ventilator). Na prvim stranicama služi se belo meso sa susamom, a kasnije tamane sendviči s mortadelom i koka-kola. (Šta se posle pije – to ćete otkriti sami!) Ako ste se uplašili, evo utehe, umesto citata za ovaj put: „Na vašu sreću, zombije je što su stariji sve lakše savladati.“ Sad vam je sigurno laknulo.