Intervju: Maja Nikolić, urednica i voditeljka televizijske emisije “Živeti sa…” koju gledamo na “Studiju B”
Živeti sa životom…
Maja Nikolić je diplomirala španski jezik i hispanoameričku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno pohađa postdiplomske studije. Prepoznatljivo je lice “Studija B”, televizije na kojoj vodi emisiju “Živeti sa…” – program koji se bavi različitim ljudskim problemima. „Ideja emisije je da se, ako je reč o problemu, pokaže da se i s njim može živeti, jer to potvrđuju mnoge osobe koje su se svojom snagom, upornošću i voljom uhvatile u koštac s njim. Ukoliko je reč o određenoj društvenoj pojavi, cilj je da se pokaže na koji način ona utiče na ljude i njihove živote i kako oni s tim žive…”
Majo, vaša emisija “Živeti sa…” postala je jedna od prepoznatljivih emisija “Studija B”. Obradili ste zaista mnogo - ne baš lakih - tema, ali ste to učinili tako da sve bude televizijski vrlo lepo i atraktivno upakovano, moderno…
Serijal „Živeti sa...“ počeo je pre dve godine i do sada je obuhvatio sedamdeset životnih tema, poput stresa, starenja, politike, talenta, side, transseksualnosti, sujeverja, patriotizma, knjige, mobilnog telefona, glavobolje, nesanice, ljubomore, obrazovanja, autoriteta, depresije, snova, udvaranja, preljube, muškog biološkog sata... Emisija nije bila rezervisana samo za poznate, ona je bila „crveni tepih“ za sve ljude koji su bili zainteresovani za teme koje obrađujem ili koji su se na bilo koji način prepoznali u njima. Sve te priče moje kolege snimatelji, tonci, orginizatori, rasvetljivači, vozači, šminkeri... i ja ne bismo uspeli da približimo auditorijumu da se u montaži ne ulaže nadnaravni trud da se životna priča prikaže realno, da joj se nađe odgovarajuća slikovna i muzička podloga, kojom moj kolega montažer Milan Radić uspeva da napravi pravo malo umetničko delo, čak i od najobičnijeg životnog problema.
Računajući na teme emisije “Živeti sa…”, mislite li da bi nad celim serijalom vaše emisije zapravo mogao stojati naslov “Živeti sa - životom”?!
Naravno. Živeti sa životom obuhvata i pristajanje na očaj, da se ipak živi i pored teških bolesti, velikih nesreća, iskušenja, beznađa. Takođe, i sa životom za koji se zna da će se za koji sekund završiti isključivanjem aparata. Svaka tema koja se odnosi na život i življenje obuhvaćena je vašim pitanjem, ali idemo korak po korak.
Ukolio biste rezimirali, ili da se televizijski izrazimo: reprizirali vašu emisiju i sabrali izložena iskustva, kako biste ukratko skicirali način življenja na pragu trećeg milenijuma, u Beogradu?
Saživeli smo se sa prljavštinom, ružnim navikama, netolerancijom... Strah od nasilja, vređanja na ulici, na poslu, u televizijskim emisijama, opšta bahatost, koja je postalo glavno oruđe komunikacije, koliko i palice, pištolji. Da ne pominjem kasne večernje sate na celoj teritoriji Beograda. Ne bih pravila ovu emisiju i ne bih se bavila ovim poslom da ne mislim da u svakom od nas postoji i kapacitet i volja da se nešto popravi, da stvari krenu na bolje, da Beograd ne pretvorimo u Harlem, nego u normalno mesto za život odnosno suživot sa drugima, pod uslovom da u tome svi aktivno učestvujemo i da tome svi doprinesemo.
Radili ste u novinama, sada ste već prepoznatljiv telvizijski lik. Kako je “Živeti sa televizijom”?
Zanimljivo je „Živeti sa - televizijom“. Mislim da je posao koji sam izabrala vrlo dinamičan, kreativan i lep. Odgovara mojoj prirodi. Radeći emisiju upoznala sam mnogo pametnih, obrazovanih, vrednih i interesantnih ljudi svih uzrasta. Prijatno su me iznenadili mladi, moji česti sagovornici, koji su otvoreni, samosvojni, obrazovani i koji mogu da daju dobru sliku Srbije. Videla sam da starost ne treba da plaši, da može biti ispunjena. Upoznala sam ljude koji su me zadivili svojom hrabrošću, odlučnošću i željom da se bore da što kvalitetnije „žive sa“ raznim problemima, a to je dragoceno iskustvo.
Mića Vujičić