Maja Pelević, dramska spisateljica

Eksperiment na Pomorandži

U beogradskom „Ateljeu 212“ premijerno je izvedena predstava „Pomorandžina kora“ u režiji proslavljenog filmskog i pozorišnog reditelja Gorana Markovića, a po tekstu mlade dramske spisateljice Maje Pelević. Maja Pelević je rođena 1981. u Beogradu. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2005. godine, a trenutno je student magistarskih studija “Teorija umetnosti i medija” na interdisciplinarnim studijama pri Univerzitetu umetnosti. Tokom 2000. i 2001. godine pohađala je kurseve „Performans i ritual“ kod Ričarda Šeknera, kao i kurseve „Teorije avangarde“ i „Savremeni američki teatar“ - na Tisch School of Arts u Njujorku. Jedan je od osnivača SFW / sajta za promovisanje savremene srpske drame www.nova-drama.org. Nedavno je njena drama „Beograd-Berlin“ postavljena na sceni „Zvezdara teatra“ u režiji Ksenije Krnajski. U „Bitefu“ se igra njen komad o životu Bili Holidej „Budite lejdi na jedan dan“, a na repertoaru subotičkog pozorišta nalazi se njen tekst „Ler“.

Upitao bih vas odmah na početku da li naziv vaše predstave ima nekakve veze sa "Niveinom" reklamom za anticelulit?

Naravno da ima! Čak mi je ta reklama bila početna tačka za pisanje komada. Mnoge reklame na našem tržištu su više nego inspirativne. Mislim da se kroz njih može iščitati celokupan problem prikazivanja rodnih identiteta. To više nije samo pitanje prodaje proizvoda već i uspostavljanja određenog sistema društvene kontrole. I to na najsuptilniji način. Svi smo mi na neki način žrtve te medijske mreže bilborda, reklama i časopisa za lepotu i zdravlje. Mislim da se teško možemo ispetljati iz nje. Možda je jedini izlaz biti u mreži ali imati kritičku svest o tome. A možda je i to uzaludna borba. Ko zna. 

Izjavili ste da se vaša drama bavi preispitivanjem ženskog identiteta. Ko su zapravo junaci vaše nove „priče“?

To su sve novi junaci stare priče. Glavna junakinja, Pomorandža, jedna je neprilagođenja žena koja sprovodi eksperiment na sebi. Ona želi da bude "obična" i da pokuša da uradi sve što se od nje očekuje u jednom ne baš tako običnom svetu. Kroz tu transformaciju je prate dva lika koja su otelotvorenja ideja ponašanja i izgleda žena iz ženskih časopisa. Tu je naravno i neizostavna muška figura koja doprinosi stvaranju utiska da živimo u jednom prilično izopačenom svetu.

Da li je „Pomorandžina kora“ zapravo angažovana drama?

A šta bi to bila angažovana drama danas? Ja stvarno ne znam. Za mene jeste. Za nekog drugog možda nije. Zavisi iz kog ugla posmatraš svet u kome živiš.

Kako izgleda biti mlada dramska spisateljica u Srbiji? Kako vidite svoj status?

Trenutno nikako. Ni ne razmišljam o tome. Stvari idu svojim tokom. Sporo, ali idu. Nekada mislim da i suviše dramatično preživljavam stvari o kojima pišem, a nekad mi se čini da sam se previše opustila. Najviše volim dane kad zaboravim da sam spisateljica. Probudim se, skuvam sebi kafu i sunčam se na terasi. Taj status me iskreno najviše zadovoljava.

Mića Vujičić