Svet u vreći za spavanje

Marko Nikolić: EZAN, Književna omladina Srbije

Knjiga putopisa pod naslovom „Ezan“, iz pera mladog pisca Marka Nikolića, svakako jeste među najboljim knjigama koje su objavljena tokom 2011. godine. U čuvenom predgovoru koji otvara „Nekrolog jednoj čaršiji“ Zuke Džumhura, Ivo Andrić beleži kako smo od kraja XVIII veka nadalje imali dosta putnika, ali malo putopisaca, bar malo dobrih, zbog čega putopisna knjiga uvek privlači našu pažnju i izaziva naročito interesovanje. „Ezan“, u kome ima i Andrića, i Zuke Džumhura, bogate literature, te liste dokumentaraca i filmova na kraju – jedno je od takvih dela.

Uz knjigu bi mogle ići i reči kojima se završava taj čuveni Andrićev pogovor za Džumhura. „Čitajući je, putovaćete po ćudljivom redu vožnje, ali zanimljivim putevima, a za vođu i nenametljivog tumača imaćete...“ Ovoga puta Marka Nikolića (Niš, 1987), autora koji je diplomirao francuski jezik i književnost u Beogradu, pa sa malim budžetom proputovao oko četrdeset pet zemalja Evroazije. „Krstio se u Gruziji, naučio da jaše u Rusiji, penjao se po Himalajima.“

Najveći domet njegove knjige putopisa pažljivo je preplitanje živih slika sa puta, uz obilje opisa predela i sudbina, sa precizno premerenim pričama iz istorije. Putovanje traje sedamdeset sedam dana i završava se slikom povratka. „Mnoštvo nekakvih slika naviralo je i mešalo se u mojoj glavi: vrhovi Kavkaza, Eden, persijska lica, sirijska pustinja, goleti Sinaja, voda Nila, voda Bosfora.“

Pred kraj, putopisac u Amanu čeka jutarnji autobus za Damask, rešen da prenoći u vreći, na trotoaru. Nada se da će mu ponuditi konačište u bogomolji kad se završi namaz. Umesto toga, hodža ga ljubazno poziva da prespava u njegovom domu. Sa hodžom je i neki čovek koji se interesuje odakle je. Ispostavi se da je taj Arapin studirao stomatologiju u Novom Sadu. Upita ga odmah šta rade Lepa Brena, Čkalja i Minimaks, a zatim odvede kod dežurnog doktora Omera, još jednog od mnogih Jordanaca koji su studirali u Jugoslaviji. „Mi smo ti veterani“, saopšti mu Omer. „Bila je odlična ta Jugoslavija, išli smo u Skoplje, Split, Ljubljanu. Jako je žalosno da više nema te Jugoslavije, ali mi je u svom srcu nosimo.“

Neka to bude citat za ovu nedelju; citat koji redovno nudi ova instant kolumna, namenjena svima onima koji će se već sutra hvaliti kako su pročitali putopise.

Mića Vujičić (Blic, 11. decembar 2011.)