Iza zatvorenih venecijanera

Ksenija Zelenović: Neonoir u savremenoj holivudskoj produkciji: načela obnove klasičnog noira, Filmski centar Srbije

Počelo je 1946, u Francuskoj, kada je Nino Frank, pišući o filmovima „Malteški soko“, „Dvostruko osiguranje“, „Lora“ i „Ubistvo, draga moja“, prvi put upotrebio novi izraz, želeći da zajedničkim imenom nazove filmove koji obiluju duhovnom i emotivnom tminom, a u kojima vidi izraz nove težnje u američkom detektivskom filmu. Nekoliko meseci kasnije, Žan-Pjer Šartje nadovezuje se svojim člankom, podsećajući na mračnu atmosferu punu očaja. Tako nastaje film noir čiju istoriju znalački ispisuje Ksenija Zelenović. Pre svega, ona ulazi u samu srž problema žanra, a potom i u povest ove vrste filmskih ostvarenja koja, po mišljenju Rejmona Durgnjea, ne predstavlja poseban žanr, poput vesterna, nego pojam širi od toga, određen motivima i posebnim štimungom. Ukoliko ste odlučili da se pohvalite kako poznajete tematiku, šapućući u bioskopu, recimo, dok vas sa velikog platna gleda Hemfri Bogart, ovaj stubac ponudiće vam jedanaest tema koje čine „porodično stablo“ noira. Ksenija Zelenović navodi ih u svojoj odličnoj studiji, citirajući Durgnjea. Zločin kao kritika društva, gangster, beg od zakona, privatni detektiv i avanture, ubica iz srednje klase, biografski pristup i rascepljene ličnosti, seksualna patologija, fiziopate, taoci sudbine, strast i smrt, horor, fantazija. Dok društvo u bioskopu pokušava da vas utiša, pomenite još proganajuću prošlost i fatalističku noćnu moru – najvažnije teme pokreta. Posebno se pritom uživa u poglavlju pod naslovom „Ikonografija“! U njemu nalazimo nokturalnu atmosferu: spuštene roletne, ugašena svetla, sveće i mračnu prostoriju koju kroz prozor osvetljava jedino ulična rasveta. Pre nego što pređete na žanrovske mutacije i prve nagoveštaje neonoira, napomenite da ni u jednom filmu koji pripada ovoj vrsti ne postoji osvetljen zid bez senke, taman ona poticala i od venecijanera, neizostavnog motiva u noiru, kako zapisuje Ksenija Zelenović, ističući da oni podsećaju na rešetke što doprinosi osećaju psihičke zatočenosti.

Mića Vujičić (Blic, 23. septembar 2012.)