Ivana Konstantinović

Work hard, play hard

Ivana Konstantinović, nekada novinarka Radio Indeksa i BK televizije, danas urednica i voditeljka “Vesti u 23” na televiziji B92, govori za Yellowcab o svom voditeljskom poslu, blogu, o snovima i jednom filmu…

U vašoj zvaničnoj biografiji na sajtu B92 stoji da volite da živite punim plućima. Šta takav život podrazumeva?

Život punim plućima podrazumeva “Work hard, play hard”. Volim da odlazim na koncerte, da izlazim, da se šetam. Imam samo jedan život, treba uživati u njemu.

Uređujete i vodite vesti na TV B92. Kakav je to posao?

Velik posao. Dva posla. Međutim, moj prvi i osnovni posao jeste da sam novinarka i reporterka, i nekako imam osećaj da to moram stalno da apostrofiram, pošto je u Srbiji uvreženo da su ljudi koji čitaju vesti samo spikeri. To nije slučaj na B 92. Sa jedne strane, jeste teže raditi dva posla, ali sa druge, moj posao olakšava to što napamet znam šta imam u vestima. I zato mrzim kad čujem komentare, “što si ti onako “nadrkana” u vestima?”. Pa  pre svega zato što jako dobro razumem ono što vam prenosim. Ne mogu da budem ravnodušna prema tome. A i mislim da je prošlo vreme prezentera vesti koji ravnodušno i hladno prenose/čitaju vesti.

Kako izgleda vaš radni dan?

Moj radni dan počinje zvanično u 16 sati i završava u ponoć. Međutim, već od 10 ujutru pravim plan za Vesti u 23. E-mail, telefoniranje i svi ostali vidovi komunikacije, po ceo dan. U principu, najveći izazov je, što ja tek na kraju radnog vremena radim ono što svi vide, dakle, vodim vesti. Posao mi je olakšan u od nove sezone, budući da mi se u uređivanju Vesti u 23 pridružio Miloš Milić, koga gledaoci RTV B92 znaju kao dopisnika iz Haga.

Da li nekada sanjate da vodite vesti i kako bi glasila najava vesti iz vaših snova?

Ne sanjam da vodim vesti. Ali najava vesti iz snova je “Srbija ulazi u EU”. Nadam se da nije samo san.

Vaš film “Batinom protiv različitosti” nagrađen je pre četiri godine na festivalu u Košicama. Šta je tema tog filma i zašto taj film?

Tema filma je pokušaj organizovanja gej-parade u Beogradu, povodom Dana ponosa i  incidenti koji su tom prilikom nastali. Skoro sam ponovo gledala taj film, ima i da se skine u sekciji “Specijali” na sajtu B92 i baš sam razmišljala da li je uopšte i sada moguće organizovati gej-paradu u Srbiji.

Pišete blog na sajtu B92. Imam utisak da se tu napravila jedna sasvim posebna blog atmosfera?

Jeste, zaista. To je kao virtuelna tribina, razmena mišljenja, deljenja ili sukobljavanja stavova.  I super je ekipa koja se oko toga okupila. Ne bih da navodim svih 50-tak imena, a ni da izdvajam nekoga, pogotovo što poseban šmek atmosferi daju mnogi komentatori

O čemu pišete? Nedavno ste pozvali čitaoce da četuju sa iranskim predsednikom Ahmadinedžadom?

Ne,  nisam pozvala da četuju. Htedoh da čitaocima obratim pažnju, jer mi je bio interesantan taj fenomen.  Pre sam se nadala da će se neki “moderniji“ lider obratiti svojim gradjanima i celom svetu putem bloga. Bilo je i dobrih komentara na tu temu, tipa, kako bi izgledalo da naši političari pišu blog. I stvarno, zamislite da možete putem bloga da polemišete sa predsednikom ili premijerom, ne samo Srbije, nego svih zemalja. A o čemu ja pišem? Pa, posetite Blog B92...

Mića Vujičić