Jasmina Vrbavac, urednica i voditeljka emisije “Vavilon”
na RTS-u
Kako preneti atmosferu knjige
Emisija “Vavilon” emituje se na
Radio-televiziji Srbije jednom mesečno, utorkom uveče. Autorka ovog programa je
Jasmina Vrbavac čiju emisiju pre svega treba pohvaliti zbog čvrstog uređivačkog
koncepta koji uvek promoviše mlađu generaciju srpskih pisaca, povlačeći tako i
jasnu granicu između popularne i “prave” književnosti. Propraćen pažljivo
odabranim dokumentarnim sekvencama, “Vavilon” uspeva da na gledaoca prenese
atmosferu knjige, bez isključivog kritičkog stava o delu. Jasmina Vrbavac je
diplomirala književnost i magistrirala na Fakultetu dramskih umetnosti
Beogradu.
Kako biste ukratko predstavili
televizijsku emisiju „Vavilon“?
Vavilon je, pre svega, emisija koja se radi
sa velikim entuzijazmom i ljubavlju kao osnovnim preduslovom za bavljenje
književnošću, i želja je da se ta vrsta ushićenja i uživanja u vrhunskoj
literaturi prenese i na gledaoca. To je visoko stilizovana emisija koja se
kloni podilaženja sumnjivom i nekritičkom ukusu, već je usmerena ka tome da se
svaki potencijalan čitalac na atraktivan način, adekvatnim vizuelnim sadržajem
koji prati relevantne komentare, intervjue i događaje, obavesti o onome što
savremena literatura nudi.
Čini mi se da „Vavilon“ ne nameće svoj
kritički sud o knjigama koje prikazuje...
U
emisiji uvek postoji kritički stav, ali čak i kada je negativan on
nikada nije zlonameran, potcenjivački. Nekada je dobro reći da je sjajan pisac
napisao slabiju knjigu i to nikako ne dezavuiše tog pisca, ali zato gledaocu
nudi izazov da i sam poredi, možda intimno polemiše sa iznesenim stavovima.
Ipak, verujem da je važnije gledaocu približiti valjanu knjigu i podstaći ga da
je pročita, nego kritikovati neke rđave pisce i beznačajne knjige kojima se
onda daje prostor, vreme i besplatna reklama koju ne zaslužuju.
Na koji način uspevate da premostite taj
jaz između literature i televizije?
Književnost je apsolutno nekompatibilna sa
slikom koja je po prirodi „data na tacni“, nepromenljiva i ne zahteva dodatnu
imaginaciju bez koje, pak, čar literature ne bi ni postojala. Trudimo se, u
tome je i reditelj od neprocenjivog značaja, da na ekran prenesemo atmosferu,
duh, samu srž knjige, uz pomoć najrazličitijih vizuelnih sadržaja, od inserata
iz filmova, preko dokumentarnih emisija, internet prezentacija, video radova,
pa čak i spotova, animacij… Sama knjiga određuje kako će prilog o njoj biti
osmišljen i to je dugotrajan proces u kome je neophodno kako saživljavanje sa
knjigom, tako i široko poznavanje drugih umetnosti, ali i manje ili više skrovitih
ambijenata Beograda gde se emisija snima.
Smatrate li da su i televizijski kanali
delimično krivi što mlađa srpska proza još uvek nije primećena iako u toj grupi
ima sjajnih pisaca?
Napredak i razvoj novih medija koji prati,
i sve više preovlađuje, teror skoro isključivo vizuelnih sadržaja, a potom, ili
naporedo s tim, i furiozno ubrzanje života koje i ne ostavlja više vreme za
lagano čitanje, razmišljanje, odabir, potom potrošačko društvo u kome knjiga
kao i sve drugo počinje da se tretira isključivo kao roba koje ima mnogo u
ponudi, ali se zato pravi i konzumira poput instant supe – brzo i uvek je istog
ukusa, dakle takav civilizacijski momenat u celini ne pogoduje literaturi.
Ljudi - izdavači, kritičari, novinari, čitaoci – „idu na sigurno“ i ne žele
više da „gube vreme“ na, po prirodi stvari, rizičnu, mlađu populaciju pisaca. U
takvom instant pristupu književnosti učestvuju svi, ne samo mediji, ali se pri
tome na žalost zaboravlja da je današnja mlada srpska proza ona literarna sila
koja će u budućnosti biti glavni tok, a mi ga možda nećemo ni imati! Što se
tiče “Vavilona”, u njemu je uvek jedan prilog rezervisan za predstavljanje
mlađih ili nedovoljno poznatih pisaca koji zavređuju da se zbog njih rizikuje.
Mića Vujičić